DRUG MARKO

Dosta sam se premišljala da li da posvećujem blog ovoj seriji, a preteglo je to što mislim da njen širi/dublji kontekst daleko nadilazi umetničko-zanatske domete, a nisam se ovde ovom temom mnogo bavila pa eto prilike da se postave neka pitanja. U pitanju je istorijska doku-drama, dakle hibridni žanr koji smo nedavno imali prilike da gledamo u sličnoj priči - seriji "Jovanka Broz i tajne službe", iza koje stoji isti autorski tim - reditelj Nedeljko Kovačić i pisac Svetko Kovač, koji je pre umetničke karijere bio vioskopozicionirani rukovodilac vojne službe bezbednosti, što je svakako zanimljiv profesionalni obrt! Serija "Drug Marko" bavi se životom i karijerom poznatog jugoslovenskog revolucionara a kasnije funkcionera Aleksandra Leke Rankovića. Tokom 10 epizoda pratimo ga od skromnog detinjstva pa sve do smrti, tačnije legendarne sahrane 1983. koja je izazvala priličnu buru u tadašnjem društvu a o njoj se i danas priča. Mislim da je format u kome se kombinuju igrani delovi (u duhu nekadašnjih TV drama kojih se svi mi vremešnini sećamo) sa intervjuima u kojima govore istoričari, ljudi iz medija, saradnici, prijatelji i članovi porodice Rankovića, dosta zanimljiv i zgodan format za sadržaje čije prevashodna namena je informisanje i edukacija (a pomalo i indoktrinacija ali o tome ću malo kasnije). Dokumentarni delovi (intervjui i skroman arhivski materijal) su sasvim solidno realizovani, što se nažalost ne može reći za igrane delove koji su na momente zaista ozbiljan krindž. Konkretno najveći problem predstavljaju dijalozi koji su skandalozno neprilagođeni formi, odnosno likovi govore kao da čitaju politički pamflet ili neki starinski udžbenik istorije. Naravno da sam svesna da ljudi starog kova u to vreme nisu razgovarali neformalno i slengovski kao mi danas, čak ni u najprivatnijem okruženju, ali izrazi koje koriste i rogobatne konstrukcije zaista paraju uši. Dalje, odustvo fizičke radnje (osim naravno - pušenja!) je dosta bizarno, pa svi junaci samo sede ili šetaju što je dosadno čak i za kriterijum pomenutih starinskih TV drama na jugoslovenskoj televiziji. Što se tiče glumaca, oni se većinom zaista trude ali stvarno im nije lako da ožive svoje voštane figure od karaktera. Za mene pozitivno otkriće predstavlja simpatični mladi Pavle Čemerkić koji igra Rankovića u mladim danima, zaista se nadam da mu se smeši dobra karijera jer je dečko talentovan i uz to jako lepo izgleda. Vaja Dujović (igra Lekinu suprugu Slavku) uprkos svojoj mladosti odlično dočarava zabrinutu stariju zrelu ženu, jedini minus je nedosledan slovenački akcenat koji joj ne stvarno ne ide od ruke. Dugalić u naslovnoj ulozi ima najteži zadatak u kome se prilično dobro snalazi s obzirom na pomenute momente užasnog dijaloga, sedenja i cigarčine 24/7. Najveći glumački krindž predstavalja Dragan Vujić Vujke, koji užasnom maskom i potpuno karikaturalnim pristupom izigrava Tita - pri čemu na primer u segmentu drugog svetskog rata kad Tito ima jedva pedeset godina (i svi vrlo dobro znamo po slikama da je tada izgledao fit i mladoliko), on je maskiran i odeven kao vremešni gojazni maršal Broz decenijama kasnije u poznoj starosti. Moram da kažem da mislim da ovo nije stvar dilentatizma, već zapravo namera autora da čak i ovim  sredstvima (kao što su blagonaklon versus zlonameran casting) naglasi koliko je Ranković bio pozitivan a Tito negativan lik. Zabavno je da Jovanku Broz igra ista glumica (Milica Tomašević) kao u pomenutoj seriji o njoj, dok je Dugalić tamo igrao Tita a ovde Rankovića (u seriji o Jovanki Rankovića je tumačio Gordan Kičić), tako da je propuštena šansa da se uradi zanimljivi crossover ove dve srodne i paralelene priče. Ako bi se o ovoj seriji sudilo samo na osnovu zanatsko-umetničkog rezulatata, mislim da bi svaka kritika bila gubljenje vremena, međutim ova serija i nije koncipirana tako da dobije Emmy ili postane neki zabavni hit, već je deo jedne (ne znam baš tačno čije) agende da se ponovo otvaraju i preispituju neka pitanja i teme iz (post)jugoslovenske prošlosti. U poslednjih par epizoda "Druga Marka" (btw koga zbunjuje otkud Marko - to je bilo Rankovićevo ilegalno ime pre i tokom rata), prilično se eksplicitno pominje tema Kosova, kao i svojevrsno predskazanje - stavljeno u monolog Dobrice Ćosića osamdestih godina povodom tada aktuelnih albanskih demnsotarcija, kako će se taj problem razvijati i eskalirati, ali možda i rešiti - Ćosić tako sugeriše da bi KiM trebalo podeliti između Srba i Albanaca (!?). U vrednosnom smislu, Ranković je prikazan dosta apologetski i osim jednog hrvatskog istoričara koji eksplicitno naglašava da se Leka mora smatrati odgovornim i za mnoge negativne stvari (pre svega Goli otok i preke sudove posle oslobođenja), svi ostali ga oslikavaju kao jako poztivnog junaka i nesumnjivu žrtvu muljanja i spletki drugih političara i samog Tita. Ova skoro pa fetišizacija jugoslovenskog (ali i srpskog!) funkcionera svakako se čita kao težnja da se neke (zaboravljene, ili za mlađe generacije možda i nikad otkrivene) činjenice ponovo iznesu i popularišu, te da se baci novo svetlo kako na raspad SFRJ tako i na mnoge događaje koji su usledili devedesetih a posledice se osećaju i dan danas.

Serija "Drug Marko" dostupna je na besplatnoj online platformi RTS Planeta. Preporuka ili ne - ako vas zanima ova tema a mrzi vas da čitate knjige, memoare ili iskopavate arhivske snimke, ova serija može biti dobar način da otkrijete (bar jednu stranu) bitnog perioda naše istorije. Ali ako očekujete kvalitetan i zabavan igrani dramski (pseudo)istorijski program, onda ipak pustite "The Crown" (btw uskoro stiže i finalna sezona!) jer ovo sigurno neće ispuniti vaša očekivanja. Mene lično zanima da li će se ova tendencija nastaviti i ko će biti novi junaci čijim dramatizovanim biografijama bi trebalo da se inspiriše ili usmeri neka nova publika - i u kom to tačno smeru?