FERRARI

Evo jednog filma kome sam se baš radovala - Michael Mann mi je u samom vrhu rediteljskih idola (pisala sam već o njegovoj seriji "Tokyo Vice" kao i legendarnom filmu "Miami Vice"), plus glavnu ulogu igra Adam Driver za koga još od "Girls" mislim da je glumac kakav se retko sreće i zaista jedna autentična njuška u najpozitivnijem smislu! Tema deluje atraktivno, Italija je uvek dobra ideja, dakle šta bi tu moglo da se desi pa da ne ispadne dobar film?

Za početak, sigurno je i vama pao na pamet "House of Gucci", takođe rediteljske legende Ridley Scotta, koji se isto bavi poznatom realnom moćnom italijanskom porodicom, a gde glavnu ulogu opet tumači Driver. Taj film je takođe bio zicer na papiru ali se u izvedbi sve nekako poremetilo i rezultat je bio blago rečeno problematičan. U slučaju filma "Ferrari", čini mi se da je situacija još gora, a to je najviše zahvaljujući scenariju sa kojim zaista nešto (mnogo) nije u redu. U pitanju je obrada knjige koju nisam imala prilike da čitam pa ne znam da li je i tu postojao problem, ali kad se radi o ovoj filmskojj dramatizaciji, previše toga je urađeno kako ne treba. Ubedljivo najveća zamerka je potpuno odsustvo fokusa i teme. Do samog kraja autori nisu prelomili šta je zapravo tema - da li je to privatni život Enza Ferrarija (Driver) i odnos sa njegovom suprugom (Penelope Cruz) i ljubavnicom (Shailene Woodley - znamo je iz serije "Big Little Lies"), ili su to nedaće sa kojima se Ferrari kao firma nosila pedesetih godina, rivalstvo sa drugim kompanijama kao što je Masserati, ili je pak tema legendarna trka "Mille Miglia",  kao i izazovi sa kojima se susreću vozači trkačkih automobila i sve opasnosti koje taj život nosi? U filmu imamo sve ovo, ali ničega dovoljno. Jedna moja drugarica, takođe veliki poštovalac Mannovog opusa, napisala je da joj u filmu nedostaje bar još sat vremena - sa ovim bih se složila, ne u smislu da je film fenomenalan pa nam se gleda još, već da je za potpunu priču ovako koncipiranu bilo potrebno daleko više vremena - ja bih čak rekla da bi format  mini serije od 5-6 epizoda bio idealan da se obradi sve što je ovde samo nabacano i načeto. Zbog odsustva fokusa, gledalac se oseća nekako nervozno, ne zna šta treba da očekuje, na šta da obrati pažnju, a u takvim uslovima naravno jako je teško uspostaviti neku dublju empatiju za likove. Sledeći veliki problem je mnoštvo stereotipa, kako izvesnog turističkog ugla koji često imaju Amerikanci kad obrađuju evropske teme, tako i opštih mesta ogorčene prevarene žene i stpljive ljubavnice (koja naravno ipak gubi strpljenje) - pri čemu na žalost ni gluma Cruz (već ponavljajuće neurotično agresivna a la njeni likovi kod Almodovara ili Woody Allena) niti Woodley (nebitno dosadna i bleda) ne doprinose da se ovi ženski likovi bolje izgrade. Vozači ostaju na nivou skice, jedino je zabavno da se pojavljuje Patrick Dempsey, dosta opravdano često izglasavan u vrh najzgodnijih sredovečnih glumaca, u ulozi hot silver fox lika koja je neka vrsta ironičnog autocitata.  U ovom filmu zapravo valjaju samo dve stvari - Adam Driver koji je ubedljiv, tačan, šarmantan i zanimljiv, koliko god mu bezvezno zamišljen lik i još bezveznije replike to dozvoljavaju. Njegova energija uspeva da se održi tokom celog filma i nekako sprečava da se sve ostalo raspadne. Druga poztivna stvar je režija trke Mille Miglia, pogotovo jedne izuzetno dramatične scene, koja istini za volju žanrovski spada negde drugde, ali je urađena zaista jako efektno i silovito pa tu možemo da naslutimo prisustvo Mannove majstorske režije, koja inače u filmu uopšte ne može da se stvarno primeti. Sitnicama kao što je irtantan (mada manje nego u House of Gucci) nazovi italijanski akcenat neću se ni baviti. Gomila propuštenih šansi prosto vrišti iz ovog filma, zaista je bilo potencijala da se napravi (i to više nego jedna!) odlična priča, ili o samim kolima, ili o vozačima, ili o junacima lično, ali to se nije desilo. Ne znam zašto je Mann ovaj put toliko promašio i zašto nije tražio da se scenario daleko bolje izbrusi pre ulaska u realizaciju. Što se mene tiče, komotno preskočite ovaj film, ništa propustiti nećete!

Još samo jedna opaska - ne znam gde da se apeluje na ljude da se saberu kad se radi o kulturi ponašanja u bioskopskoj sali! Ta količina - ne grickanja, nego preživanja čitavih džakova čipsa i kokica, hektolitara pića, ta ležernost sa kojom se brblja, drnda telefon i uopšte ponaša potpuno neprikladno, zaista je šokantna! Napominjem da publika nisu bila deca već sasvim odrasli, na oko normalni ljudi od 30 i više godina. 

Toliko od mene - vaši utsici su naravno dobrodošli!!!