HOW TO SELL DRUGS ONLINE (FAST)

Evo još jedne nemačke teenage serije koja se ispostavlja dosta boljom nego što deluje na prvi pogled. Kad sam počela da je gledam, nisam znala da je snimljena po motivima istinitih događaja, a koga zanima ta originalna priča, postoji i Netflix dokumentarac - "Shiny Flakes: The Teenage Drug Lord". Zašto mi nije palo na pamet da ovo nije totalna fikcija - iako su svakako neke stvari u seriji dodatno nakićene i preterane, sama priča je toliko bizarna i neverovatna da daleko više podseća na neke poznate popkulturne sadržaje, pre svega na dve slavne serije - "Breaking Bad" i "Ozark" o kojoj sam pisala. Zajednički momenat je premisa da obični, normalni (čak dosadni!) mali ljudi, sticajem okolnosti postaju masterminds sumanutih kriminalnih aktivnosti. Videli smo već profesora hemije i računovođu, a sad upoznajemo Moritza (Maximilan Mundt), jednog štrebera gimnazijalca u mirnom i dosadnjikavom provincijskom nemačkom gradiću. Kada njegova velika ljubav i drugarica iz razreda Lisa (Lena Klenke) pokaže zainteresovanost za lepuškastog drugara Dana (Damian Hardung  - znamo ga iz "Maxton Hall"), koji tu i tamo prodaje tabletice MDMA drugarima iz razreda, Moritz odlučuje da suparnika pobedi tako što će postati uspešniji i veći diler. Pošto je nerdy kompjuteraš, a njegov najbolji prijatelj Lenny (Danilo Kamperidis) je još talentovaniji programer, izbor pada na online prodaju droge u kojoj oni za vrlo kratko vreme postanu neverovatno uspešni. Da zaplet bude zabavniji, Moritzov dobroćudni samohrani tata je lokalni policajac. Iako sve deluje neverovatno, priča je scenaristički dosta uspešno vođena, pa tako gledalac bez teškoća prelazi preko mnogih bizarnih, neuverljivih ili deux-ex-machina rešenja, a naravno kako epizode (i sezone) odmiču, junaci tonu u sve veći haos i dublje probleme. Odmah ovde da naglasim, pošto je u pitanju nemački sadržaj, možda se može pomisliti da je ovo neka teška i depresivna priča, ali naprotiv, serija je u jednom izuzetno laganom, zabavnom pa čak i komičnom ključu, tako da ni u jednom trenutku ne preovladava osećaj pravog zločina, iako ga realno ima. Kao i kod serije "Maxton Hall" (koja je naravno iz potpuno drugačijeg žanra) i ovde svedočimo jednom direktnom, nepretencioznom i jasnom autorskom pristupu, neopterećenom wannabe dubinom i širinom - ovo nije ozbiljna društvena studija već zabavan sadržaj za mlade, pa isključivo iz te perspektive seriju treba gledati i ocenjivati. Rediteljski vidimo uticaj Guy Ritchiejevskog stila, ali na momente mi je padao na pamet i kultni nemački film Tom Tykwera "Lola Rennt" (Run, Lola, Run) u smislu svežeg, kreativnog ali ne i pretencioznog pristupa rešavanju režijskih i dramaturških izazova. Glumci su većinom sasvim korektni (ne i genijalni), s tim da glavni glumac ima vrlo zanimljivu fizičku pojavnost u kojoj se konstantno prepliće utisak simpatičnog i odbojnog. Na vrlo organski način ova serija ispunjava zahteve inkluzivnosti i reprezentacije, naročito kroz lik drugara Lennyja koji je teško oboleo i u kolicima, a njegov zdravstveni problem čini jedan od glavnih elemenata zapleta. Iako sam naglasila da ova serija nema ideju da se bavi dubinskim društvenim studijama, ipak nailazimo na priličnu količinu uspešnog poigravanja sa mentalitetskim (naravno i stereotipnim) motivima kad se radi o Nemcima, ljudima iz provincije ali i komšijama Holanđanima, plus naravno imigrantima Albancima i svima ostalima koji realno danas čine jedno tipično/obično EU okruženje. Iako je siže i stil potpuno različit, nameće mi se poređenje sa nekim recentnim a daleko slavnijim serijama o srednjoškolcima, kakve su recimo "Euphoria" ili "Sex Education" - obe su svakako daleko više stilizovane, umetnički ozbiljnije i ambicioznije, ali i mnogo pretencioznije, što je kod mene donekle izazivalo otpor i kritičnost koju ne osećam prema ovoj maloj nemačkoj seriji.

Ako vas je više zaintrigarao mentalni sklop dečaka koji od bubanja za školu i igranja igrica prelazi na međunarodni kriminalni biznis (sve vreme iz skromne dečije sobe u roditeljskom domu), možda bolje da pogledate pomenuti dokumentarac (btw, pravi junak Maximilian Schmidt me je na trenutke jako podsetio na kontrovezrnu mladu rusko-nemačku prevarantkinju"Inventing Anna" Delvey), ali ako ste za simpatičnu, solidno kvalitetetnu, neopterećujuću evropsku zabavu, dajte šansu igranoj seriji. Poseban bonus - ako vam (starija) deca uče nemački - eto prilike da ih malo naterate da vežbaju! Ko je već gledao i ima utiske - neka se javi!