THE APPRENTICE

Da li su vas iznenadili rezultati američkih izbora? Zadovoljni ste, ravnodušni ili očajni? Kakav god da je vaš utisak ili raspoloženje, ukoliko niste pogledali ovaj film, odmah da vam kažem da to obavezno učinite! 

O filmovima (i serijama) koji se ne samo prepliću sa realnim političkim i društvenim pitanjima već i na njih aktivno utiču, akademski se bave mnogi (pa tako i ja lol) a mislim da je odavno već postalo jasno da umetnička dela itekako mogu imati upliva na poličke stavove i odluke gledalaca. Po svojoj temi, a naravno još više po tajmingu (film je krenuo u distribuciju neposredno pre izbora), potpuno je jasno da ovo nije film čiji je jedini cilj bio da zabavi ili umetnički oplemeni svoju publiku. Zato, kad se radi o ovakvim sadržajima, moramo ih posmatrati iz dva ugla - umetničko/zanatskog i kontekstualno/ideološkog. Prvo ću se pozabaviti ovim prvim jer je zadatak daleko lakši! 

"The Apprentice" je izvanredno realizovan film - scenario (Gabriel Sherman, zanimljivo da stoji iza odlične - takođe antirepublikanske lol - serije "The Loudest Voice"), režija (Ali Abbasi, mladi danski reditelj iranskog porekla), kamera (Kasper Tuxen, takođe Danac, snimao je i film "The Worst Person in the World" o kome sam pisala) - svi elementi su na zaista zavidnom nivou! Ipak, show kradu dvojica glavnih glumaca - Marvel alumnista Sebastian Stan u ulozi mladog Trumpa, kao i naš omiljeni najstariji sin iz "Succession" - Jeremy Strong, koji glumi demoničnog Roy Cohna, Trumpovog dugogodišnjeg advokata ali i mentora i neku vrstu duhovnog oca. Posebno težak zadatak imao je Stan -glumiti toliko notorno poznatu i decenijama medijski omniprezentnu osobu, jako specifičnog izgleda i izraza, a uraditi to ubedljivo i živopisno bez upadanja u prvoplanske komedijaške imitacije - zaista nije bilo lako ovo uspešno uraditi, ali njemu je to pošlo za rukom i stvarno mislim da će biti skandal (tačnije velika sramota za Akademiju) ako se ovaj rumunsko-američki glumac ne nađe u najužem izboru za Oskare. Od Jeremy Stronga smo doduše očekivali da bude izuzetan i naravno nije razočarao i verujem da i njega očekuju ozbiljne nominacije. Čak i kad bi cela priča bila potpuna fikcija, kad Trump i Cohn ne bi postojali, ovaj film bi bio izuzetno uspela, zabavna i uzbudljiva drama, sa precizno i živopisno dočaranom epohom sedamdesetih i osamdesetih, odličnom muzikom, ekstremno interesantnim likovima i ozbiljnom porukom. Dakle zaključak koji se vezuje za moje uvodne rečenice je - obavezno pogledajte film, bez obzira sa koje strane prolaza se nalazite lol, pa čak i ako spadate u mrzitelje politike, poilitičara i/ili Amerike i svega američkog.

Tema (zlo)namere ovog filma, konteksta, tajminga i potencijalnog uticaja koji je film napravio je naravno daleko komplikovanija. Po meni najveći problem je tajming. Tempirati distibuciju pred same izbore (11.10. je film počeo da se daje u SAD a izbori su bili 5.11.) dosta je problematična ideja - iz ugla anti-Trumpovaca: besmisleno je bilo očekivati da će za samo par nedelja dovoljno ljudi videti film i time utvrditi (ili promeniti) svoje mišljenje o kandidatu, kao i da će izvesni odjek u široj popkulturi biti dovoljno snažan - za ovako nešto potrebno je daleko više vremena, plus se ovakva namera zaista može smatrati blamantno tendencioznom. Iz ugla pro-Trumpovaca: ne verujem da su uopšte gledali film u nekom velikom broju, plus oni koji jesu, verovatno su se još više učvrstili u uverenju da je njihov kandidat doslovno progonjen od strane liberalnih snaga (koje se vezuju uz Holivud i tradicionalne medije), pa im je to možda čak i dalo dodatan podstrek da glasaju i agituju za njega. Kad se radi o portretisanju Trumpa kao političara - toga u filmu zapravo i nema, jer se priča završava daleko pre njegove političke karijere, pa čak i pre poznate rijaliti emisije koja je naravno bila inspiracija za naslov. Ako govorimo o prikazivanju Trumpa kao ličnostii - moram da priznam da sam očekivala daleko negativnijii pristup, da ne ne kažem satanizaciju, ali to se u ovom filmu nije desilo. Njegov put - od mladog, ambicioznog ali realno skoro pa tipičnog Amera kasnih sedamdesetih, gladnog para i uspeha (uz olakšavajuću okolnost za njega kao osobu - prilično užasnog oca), do beskrupuloznog bahatog multimilionera bez srca i duše - nije prikazan kao jednostavan i pravolinijski sunovrat, već kao prilično realan i vijugav rolerkoster koji većina ljudi (i filmskih junaka!) slične sudbine prolazi - od gangstera, preko muzičkih zvezda do raznih vukova sa Wall Streeta i drugih bogataša. (Pre)veliki uspeh u poslu i ogromne pare skoro po pravilu većini donose sunovrat u emotivnom i duhovnom smislu i to se naravno dešava i ovde. Još ako se tome doda element đavoljeg advokata, odnosno lik Cohna koji se u ovoj autorskoj interpretaciji ispostavlja kao direktni inspirator i mentor Donalda Trumpa, koji ga je naučio kako da uspe po svaku cenu, bez ikakve zadrške ili moralnih barijera - na kraju Trump ispada prilično humanizovan, mada naglašavam ipak jednoznačno prikazan kao loša, surova i beskrupolozna osoba za koju je teško naći razumevanje a kamoli ljubav i empatiju. Kada pogledate ovaj film, upoznaćete (još) jednu novu dimenziju poznate narandžaste face koju volite, mrzite ili volite da mrzite, ali iskreno ne verujem da će se vaš stav i utisak koji inače imate o upravo izbranom predsedniku možda najbitinije zemlje na svetu drastično promeniti. Zašto onda da pokonite ovom filmu svoje vreme? Zato što je fantastičan :)