SAY NOTHING

 Evo jednog primera na kome vidimo koliko je bitan plakat za film/seriju. Kada sam videla promo za "Say Nothing" pogrešno sam pretpostavila da se radi o još jednoj konfekcijskoj noir krimi drami, a zapravo je u pitanju dramatizacija istorijskih događaja vezanih za aktivnosti terorističke organizacije IRA. Serija je nastala po istoimenom bestseleru Patricka Raddena Keefe-a i prati sudbine nekolicine pripadnika IRA tokom nekoliko decenija, počevši od ranih sedamdesetih. Glavne junaknije su dve realne žene, Dolours i Marian Price - savetujem vam da ih ne guglate, nego da prvo pogledate seriju da ne biste sami sebi spojlovali šta će se sve dešavati. Ove dve sestre rođene su u Belfastu, u porodici koja je tradicionalno republikanska (ko ne zna - to su severni Irci katolici koji se zalažu za oslobođenje pokrajine Ulster od UK i pripajanje Republici Irskoj) i koja je već podnela žrtve u borbi protiv britanske okupacije. Kao vrlo mlade devojke one pristupaju IRA i za razliku od većine žena u to vreme, ne žele da budu u pozadini, već ubeđuju vođstvo da im da aktivnije borbene zadatke. Jedan od lidera IRA u to vreme bio je Gerry Adams, koji je kasnije postao političar i dugogodišnji lider organizacije Sinn Fein, što je de facto političko krilo IRA i dan danas parlamentarna stranka u UK. Kao što disclaimer na kraju svake epizode naznačava, ovaj poznati političar je kasnije ostao uporan u tvrdnjama da nikad nije bio deo terorističke organizacije niti učestvovao u napadima, ali u seriji je prikazana verzija u kojoj vidimo da to baš i nije tačno. Moram da ovom prilikom napravim paralelu sa domaćom serijom o kojoj se još uvek dosta diskutuje, a o kojoj sam pisala (btw zanimljivo da je to jedan od najčitanijih blogova do sada!) - a to je "Sablja". U oba slučaja imamo umetničku dramatizaciju istorijskih događaja iz relativno bliske prošlosti (dakle i u slučaju "Say Nothing" neki učesnici su još uvek živi i aktivni), s tim da je autorski pristup prilično različit. Naravno ne pričam ovde o produkcionim vrednostima niti zanatskom kvalitetu (gde je prednost na "Say Nothing" strani, ali svakako i daleko veći budžet!) već na postojanju jasnog i eskplicitnog fokusa, ali i autorskog stava o događajama koji se obrađuju. Dakle ovde iako postoji legalni disclaimer, autori jasno (i argumentovano) stoje iza jedne konkretne verzije događaja i dosledno je pripovedaju. Iako i ova serija ima mana (izvesna žanrovska nedoslednost na prvom mestu, kao i nepotrebno često nelinearno skakanje/vraćanje u hronologiji), mislim da je dobar primer kako treba tretirati kontroverzne istorijske i društvene teme, a to je zauzimanjem stava i maksimalnim naporom da se on potkrepi istorijskim činjenicama a zatim na adekvatan način dramaturški i rediteljski obradi, kako bi gledaoci imali jasnu sliku, tačnije verziju, o kojoj onda mogu da zauzmu sopstveni stav ili da se posvete daljem istraživanju ukoliko ih tema zaintrigira. Sledeći sadržaj sa kojim postoji sličnost je izvrsna španska serija "Patria" (od srca preporučujem da je pogledate, dostupna je HBO/Max!) koja obrađuje srodnu temu i epohu, a to je borba baskijske terorističke organizacije ETA za oslobođenje od Španije. Ovo nije spojler već istorija - obe ove borbe nisu dale skoro nikakav rezultat, i Baskija i Severna Irska su i dalje u sastavu Kraljevine Španije odnosno UK, a tragične posledice se i dalje osećaju među lokalnim stanovništvom. Iako je terorizam prestao, hiljade porodica u ovim regijama ostale su zavijene u crno, raskol među sugrađanima i komšijama i dalje tinja, a na žalost ostaje osećaj da je čak moguće da se sukobi u budućnosti obnove jer zapravo ništa nije do kraja razrešeno. Ovde se vraćam na ključnu temu serije "Say Nothing" a to je suočavanje sa postupcima (od kojih neki čak spadaju u domen ratnih zločina) koji su se gurali pod tepih decenijama. Naravno kritički ugao prema postupcima britanske vlasti je takođe prisutan, posebno u epizodama u kojima je prikazan užasan tretman irskih zatvorenika u britanskim zatvorima i policiji. Drugi bitan ugao ove serije je izvesna demistifikacija i deidealizacija irske revolucionarne borbe, koja je inače kao tema vrlo prisutna u popkulturi - od izvrsnog filma "In the Name of Father" pa sve do hita benda U2 "Sunday Bloody Sunday".  Kad smo kod popukulture, u seriji ćete saznati da je jedan jako poznat i odličan irski glumac zapravo bio u bliskim odnosima sa IRA ekipom, što je zanimljivo s obzirom da su neke od njegovih najpoznatijih uloga vezane baš za ovu tematiku (iskreno pojma nisam imala za ovaj deo njegovog privatnog života, a fan sam njegovog rada!). Da se malo osvrnem i na umetničko/zanatske aspekte - glumački su me iznenadili relativno nepoznati a jako šarmantni Anthony Boyle (igra revolucionara Brandana, a nadam se da mu se se smeši dobra karijera, kad je već krenuo ovaj globalni irski glumački talas!) i glumica Hazel Dope (mlada Marian). Od poznatijih lica tu su Maxine Peake (glumi stariju Dolours), simpatični Josh Finan (igra mladog Gerry Adamsa, a znamo ga po zabavnoj epizodi u seriji "The Gentlemen") kao i uvek izvanredni Rory Kinnear, večiti zlikovac (podsetimo se njegove bizarne ali odlične multi-uloge u filmu "Men"). Btw, jedan od propusta serije je i to što neki jako zanimljivi likovi (na primer pomenutog Kinneara koji glumi iskusnog i opasnog britanskog oficira Kitsona) u drugom delu serije bivaju potpuno zaboravljeni, čak im se ne posveti ni jedan informativni telop da znamo šta se sa njima desilo. Uprkos manjkavostima, ova serija lepo funkcioniše kao celina pa ako vas ova tema iole zanima, preporuka je da joj date šansu. Dostupna je na Disney platformi, a ko je već pogledao - javite kako vam se dopala!