MEN & THE MENU

Ova dva filma nemaju previše toga zajedničkog na prvi pogled, ali zapravo dele jednu važnu osobinu - a to je da su wannabe arthouse filmovi. "Men" bih okarakterisala kao nekog Lars Von Triera sa Aliexpresa, dok je "The Menu"  Jorgos Lantimos za siromašne (duhom). Kako i zašto je postalo popularno da se rade filmovi koji deluju umetnički i pametno, a zapravo su površniji od najbanalnijeg konfekcijskog zabavnog filma, tema je za verovatno za poduže razmtaranje. Kad je u pitanju film "The Menu", on potpada u još jednu trenutno vrlo popularnu kategoriju vickasto nazvanu Eat the Rich u koju spadaju sadržaji koji se tobože bave klasnom borbom i pljuju bogataše (dok zapravo uglavnom služe opstanku kapitalizma i svih njegovih propratnih pošasti) - na primer "Triangle of Sadness", "White Lotus", "Succsession", "Billions", donekle i "Parasite". "Men" se ne bavi klasnim razlikama, ali zato parazitira na jednoj drugoj bitnoj temi a to su položaj i emancipacija žena kao i odnosi među polovima. Odmah da naglasim, obe teme (a pogotovo klasna borba!) su od najvećeg značaja i iskreno mislim da svaki kvalitetan savremeni sadržaj treba bar u nekoj meri ovime da se bavi. Dakle, teme nisu problem, ali ono što jeste je kad se one obrađaju površno i/ili licemerno kao što je slučaj u oba filma.

"Men" je drama sa elementima paranormalnog horora, u kojoj pratimo mladu ženu koja je ostala udovica i želi da se malo odmori i oporavi od traumatičnog događaja (svedočila je samoubistvu muža) tako što iznajmljuje jednu idiličnu kuću na engleskom selu. Film počinje u nekom stilu koji me malo podsetio na trilogiju "Tri boje" Kieslowskog, pogotovo možda na film "Plavo". Prelepa kuća, zelena engleska priroda i simpatična ali jako tužna mlada žena iz više srednje klase (igra je odlična i izuzetno šarmantna Irkinja Jessie Buckley koju znamo iz filmova "I am thinking of Ending Things" ili "The Lost Daughter"), sugerišu da ćemo imati posla sa jednim arty dramskim delom, međutim ubrzo kreću da se događaju prvo krimi/horor događaji koji postepeno prerastaju u paranormalnu orgiju sa bezbroj repetitivnih wannabe uznemirujućih gadosti. Mene je najviše uznemirala banalnost prvoplanskih pokušaja da se u jednom ekstremnom kljiuču dočara navodni teror muškaraca nad ženama. Kao kontrapunkt finoj i normalnoj mladoj ženi, muški likovi su galerija frikova koji se ispoljavaju u raznim obličjima a zapravo su jedno (plus ih glumi isti glumac - Rory Kinnear, zaista odličan u naglašenom demonskom ludilu). Pomenula sam Von Triera jer on ima ponekad slične stilske tendencije (najviše možda u filmu "Antichrist"), ali su kod njega one zapravo vrlo utemeljene i smislene, dok su ovde na nivou (neuspele) fore. Reditelj i scenarista filma je Alex Garland koga već znamo po prilično pretencioznim sadržajima kao što su "Ex Machina" ili "Devs".

"The Menu" je društvena satira u kojoj se uz elemente trilera dekonstruiše jedan od fenomena pošasti liberalnog kapitalizma, a to je najeksluzivniji fine-dining, odnosno jedinstveno restoransko iskustvo izuzetne skupoće, namenjeno isključivo najbogatijim i najmoćnijim ljudima. Fiktivni restoran nalazi se na jednom malom pustom ostrvu, a vodi ga celebrity chef Slowik (koji je slovačkog porekla - što je valjda neka aluzija na poznatog zemljaka Andy Warhola, koji je svojevrsna ikona isfolirane umetnosti plus je imao čudan odnos sa majkom kao i slavni kuvar u filmu). Ekipa gostiju je u istom ključu kao u gorepomenutim filmovima i serijama - uglavnom užasni bogataši, snobovi, površni i zli, bez ikakve svesti i obzira, ukratko ljudi koje svi naravno mrzimo. Među njima odskače samo jedna devojka, izvesna Margot (Anya Taylor-Joy koja se proslavila ulogom u HBO seriji "The Queen's Gambit"), za koju brzo otkrivamo da ne pripada toj klasi i nije trebalo tu da se nađe, već je zamenska pratilja jednom nesnosnom mladom bogatašu (odlični Nicholas Hoult) opsednutom kulinarstvom i chefom Slowikom. Neću spojlovati zaplet, mada čim počnete da gledate film postaće vam prilično jasno šta će se desiti i kuda priča ide. Iako ne mislim da je sama predvidivost scenarija smrtni greh, ovde je problem zapravo veći, jer je sve u vezi scenarija traljavo rešeno, što rezultira pre svega dosadom. Opet moram da se osvrnem na fenomen smeštanja ovog filma u komedije - iako ima par dosta zabavnih pa čak možda i (crno)humorističkih momenata, ovaj film nije smešan ni po jednom kriterijumu. Reditelj je Mark Mylod koji stoji iza većeg broja epizoda megauspešnih serija "Succsession", "Shamless" i "Game of Thrones".

Što se tiče preporuke da li gledati ili ne - moraćete da odlučite sami. Iako za oba filma mislim da su promašaj, ima u njima izvesnih zanimljivih pa čak i zabavnih elemenata, plus će možda nekome da legnu bilo iz ugla estetike, bilo zato što voli (dobre!) glumce i glumice, ili je fan ironičnog gledanja ironičnih sadržaja. Ovaj poslednji fenomen meni je jako stran, ali mislim da ima dosta pristalica, pogotovo među mlađom publikom. Filmovi su dostupni na HBO (Men) i Disney Plus (The Menu).