OBSESSION (2025)

 

Ako imate preko 30 godina, prilično sam sigurna da vam ovaj film nije na radaru. Prednost imanja GenZ članova porodice je upravo u tome što vam otkrivaju zanimljive stvari koje bi vam inače promakle. Dakle, hvala Eva :)

Scenarista i reditelj Curry Baker ima samo 26 godina i ovo mu je već drugi celovečernji film - u prvom koji se zove "Milk and Serial" takođe se pojavljuje i kao glumac. Film "Obsession" se vodi kao horor, ali ipak u pitanju hibridni žanr koji kombinuje komične kao i klasične dramske coming if age elemente. Prvo što pada u oči kod ovog filma je da je realizovan za sto dinara - ok, ne bukvalno, ali zaista se radi o izuzetno jeftinoj produkciji, što međutim ne predstavlja problem niti manu. Sve je izuzetno kamerno - 4 junaka uz par epizodnih likova sa po nekom replikom, dva ili tri enterijera gde se sve dešava i par produkcijski jednostavnih noćnih scena na ulici. Nula specijalnih efekata, jednostavna (ali precizna!) scenografija, malo scenske maske i to je to. Baker međutim iz ovih asketskih produkcionih uslova (u koje spadaju i meni potpuno nepoznati ali ipak prilično solidni mladi glumci) uspeva da izvuče maksimum. Kao i kod drugih dobrih horora, ovde glavni naglasak nije na gore ili jump scare momentima (mada ih ima!) već više na bizarnoj psihologizaciji poremećenih emocija i međuljudskih odnosa. Još jedna bitna karakteristika kvalitetnih horora je da nisu samo tu radi zabavnog plašenja gledalaca, već i da tretiraju neka ozbiljnija pitanja. U ovom slučaju na tapetu je nekoliko tema, koje su univerzalne ali možda ipak izrazitije u GenZ kontekstu, a to su: nemogućnost komunikacije, emotivna nedostupnost i/ili nezrelost, nerealna očekivanja, želja za (ponovnim) uspostavljanjem kontrole kao i izvesna nestrpljivost, odnosno potreba da se do rešenja dođe odmah i bez truda. Arhi-priča o izazovu koju potencijalno predstavlja mogućnost da osoba sebi ispuni (bilo koju) želju poznata je iz mitologije, narodnih predanja i bajki za decu, a naravno da smo slične teme imali i u filmovima i serijama. Izvesna ležerna naivnost kojom Baker tretira ovu arhi-temu potpuno je prikladna kontekstu i atmosferi filma. Pitanje muško-ženskih odnosa i dinamike kontrole jasno se iščitava (možda za nijansu i suviše prvoplanski), ali sasvim vešto ukolopljeno u žanrovske obrasce i uz dobrodošle comic relief momente, opet u generacijskom duhu. Imam jak utisak da je Baker pod uticajem Jordana Peela o čijim radovima sam pisala, jer na sličan način tretira generacijske/društvene teme u horor ključu sa dosta primesa intelektualizovanog crnog humora, s tim da se mora reći da Peele odlazi dalje kako u smislu naracije, tako i formalno. Ipak, ne zaboravimo da je ovo rana faza jednog izuzetno mladog autora, za koga verujem da će vrlo brzo pronaći put ka filmovima sa ozbiljnijim budžetom, poznatijim glumcima i potencijalno većom slobodom (mada nažalost može da se desi i suprotno!) Treba pohvaliti i mladu Inde Navarrette koja tumači glavnu junakinju Niki i koja zaista ima vrlo zahtevnu ulogu punu zamki koje uspešno izbegava, ponevši najveći teret na sebi.

Ne mislim da je ovo  genijalan must see film, ali je više nego solidan i zabavan! Slobodno ga pogledajte u bioskopu (očekivala sam btw praznu salu ali bilo je baš dosta publike - ponavljam, svi između 15 i 30 godina) ili sačekajte da stigne ne neki striming.  Ako uopšte ne volite ništa što liči na horor, preskočite. Ko je već gledao - podelite utiske!