NAHSCHUSS / THE LAST EXECUTION

 Ispada da mi je naišao neki talas evropskih filmova! U tom duhu, evo jednog nemačkog (zamalo da napišem "istočnonemačkog" lol) filma iz 2021. koji se bavi - a čime bi drugim kad je DDR u pitanju - zlehudom sudbinom svih onih koji su imali tu nesreću da dođu u dodir sa zloglasnom obaveštajnom službom "Štazi" (Stasi).  Na ovu temu pogledali smo i pročitali već dosta zanimljivih sadržaja, ali priznajem da i dalje imam neku vrstu fascinacije ovim užasnim periodom istorije koji je jedan deo Nemaca preživljavao nekoliko decenija. Sa druge strane, ne zaboravimo da su neki veliki Nemci i Nemice koji su zadužili svetsku politiku, umetnost ili sport - upravo odrastali u DDR-u, pomenimo samo Angelu Merkel, Tila Lindemanna ili Katerinu Witt na primer. 

Film "Nahschuss" (na HBO ćete ga naći pod naslovom "The Last Execution" - koji će vam naravno spojlovati film), baziran je na sudbini realnog čoveka, Dr Wernera Teskea, koji je bio poslednja osoba nad kojom je u DDR izvršena smrtna kazna i to 1981. godine. Glavni junak, u filmu nazvan Dr Franz Walter, mladi je naučni radnik koji tek počinje karijeru i ne nada se nekom većem profesionalnom skoku narednih par decenija, sve dok ga ne regrutuje Štazi, obećavajući brzi napredak u karijeri, plus, za to vreme i mesto, luksuzan stan i uopšte jednu lepu i proseperitetnu budućnost i to odmah. On to naravno prihvata, očito nesvestan u šta ulazi, što mu vrlo brzo postane jasno kad već na prvim operativnim zadacima shvati kakvo perfidno i zločinačko ponašanje se od njega očekuje. Kada pokuša da izađe iz toga, prema staroj dobroj CIA mantri "once with the agency, always with the agency", Dr Walter i sam postaje žrtva, odnosno zatvorenik.  

Najbolja stvar u celom filmu je sam Dr Walter, tačnije odlični glumac Lars Eidinger koji ga tumači. Larsa sam već pominjala pišuću o seriji "Irma Vep", gde ima potpuno različitu ulogu u kojoj se takođe fantastično snašao, kao i u već kultnoj seriji "Babylon Berlin", tako da mislim da možemo govoriti o jednom pravom evropskom A-listeru kome se nadam se smeši još ozbiljnija internacionalna karijera. Druga stvar koja je odlična u filmu je art direkcija kojom je dočaran nepodnošljivo turobni i ružni svet DDR-a, u kome je doslovno sve sivo ili braon, depresivno i lišeno svake radosti ili šarma. I sami ljudi kao da su namerno napravljeni što neatraktivnijima i antipatičnijima, bukvalno sve vreme sa ekrana zrači neka vizuelna ali i suštinska ružnoća i čemer. Ova dva faktora, plus sama tema koja je zanimljiva, donekle odnose prevagu nad prilično dosadnim i ne baš najveštije napisanim scenarijem, nepotrebno dugoj minutaži i svojevresnoj redundantnosti, uslovljenoj već pomenutimm velikim brojem sličnih sadržaja na istu temu, od kojih su neki daleko bolji i uspešnjiji, na primer odlični "Das Leben der Anderen" ("Život drugih") koji se čak i dešava u sličnoj epohi osamdesetih. Na mene su subjektivno ostavile utisak još dve stvari: interesantno je kako nemačka kinematografija već decenijama dosledno prati svojevrsni kult anti-estetizacije, da ne kažem ružnoće, dok recimo u francuskim filmovima sve izgleda skoro kao neki fashion-shoot, čak i kad je u pitanju vrlo mračna i ozbiljna tema (pogledati samo primer filma "Athena"). Druga stvar, daleko bitnija: važno je podsetiti se kako su u danas slobodnoj i progresivnoj Evropi, do vrlo skoro (dakle samo nekih 30 godina unazad) vladale mračne sile totalitarizma, jednoumlja i surove diktature, koje iako deluju kao deo istorije, realno mogu i da se povampire, o čemu treba neprestano razmišljati i truditi se da to toga ipak ne dođe...

Ako se premišljate da li da pogledate film: ukoliko vas zanima tema i ne smeta vam pesimistični vajb kojim ćete se svakako ozračiti, dajte šansu filmu jer zaista nije loš. Ako ipak želite da veselije i zabavnije povedete slobodno veče, možete i da preskočite, jer ovde ipak nije reč o nekom must see autentničnom remek delu.