INFINITY POOL

Pre nekog vremena sam pisala o "The Menu" i "The Men", a nedavno i o "Midsommar" - sva tri filma spadaju u žanrovski crossover između horora, satire i arthouse drame, a ovoj družini pridružuje se sada i "Infinity Pool", film sa početka ove godine iza koga stoji scenarista i reditelj Brandon Cronenberg - pogađate naravno - radi se o sinčini kinematografske legende Davida Cronenberga. Kad smo već kod nepo beba lol, glavnu ulogu u filmu izneo je Alexander Skarsgard, sin Stellana Skarsgarada, još jedne filmske legende. Šalu na stranu, kada se radi o Alexandru, mislim da je on u svojim srednjim četrdesetim godinama i sa dosadašnjom zavidnom (pogotovo kad se radi o TV serijama!) karijerom zaista odavno dokazao da nije tu preko veze kao tatin sin, već da je ozbiljan i uspešan glumac koji je izgradio sopstveni stil i izraz (moram da naglasim: uprkos velikoj opasnosti od type-castinga koja mu je od početka pretila zbog specifičnog izrazito atraktivnog fizičkog izgleda). O filmu ništa nisam znala unapred, pa sam već na uvodnoj špici bila iznenađena činjenicom da je koproduciran i snimljen u Hrvatskoj, tačnije Dalmaciji, što otkrivamo već u prvim kadrovima koji se odigravaju u fiktivnom turističkom rizortu na moru. O zapletu ukratko i bez spojlera: Bračni par Foster - James (A. Skarsgard), pisac čija karijera je u ozbiljnoj krizi  i Em (Cleopatra Coleman), ćerka imućnog književnog izdavača, na letovanju su u fiktivnoj primorskoj zemlji koja je izmaštana kao nešto između najgore moguće verzije Balkana, Tajlanda i recimo Gruzije. Sam rizort je lep i luksuzan ali opasan visokom ogradom sa bodljikavom žicom i izolovan od ostatka zemlje koja je očito jako problematična. Fosterovi upoznaju još jedan par zapadnjaka - wannabe glumicu Gabi (Mia Goth) i arhitektu Albana (Jalil Lespert) koji ih pozivaju na zajednički izlet van rizorta. Umesto jedne očekivane pitoreskne "White Lotus" situacije, taj izlet se pretvara u doslovnu i višednevnu noćnu moru, naročito za glavnog junaka Jamesa. Prvi deo filma u izvesnoj meri podseća na radove Yorgosa Lanthimosa i deluje da ćemo imati posla sa zaoštrenom satirom u jednom mučno-zabavnom kemp ključu, ali nažalost kako film odmiče, stvar se (na prvom mestu scenaristički) totalno izmiče iz ruku autora i pretvara u haotičnu orgiju koja je na momente smešna (ne funny već ridicilous) a na momente zaista mučna i krindžasta, kako idejno, tako i u zanatsko/tehničkoj izvedbi koja postaje blamantno jeftina (doslovno i metaforično). Dok prvi deo filma komunicira i vrlo zanimljivu temu kritike kapitalizma i industrije turizma koja zapravo ponavlja/utvrđuje najgore kolonijalne i rasističke obrasce, drugi deo filma pretvara se u etičko-metafizički esej na nivou netalentovanog ali pretencioznog gimnazijalca, a pomenuta jeftinoća izvedbe dodatno uništava svaki iole pozitivan utisak.

Osim bizarno lošeg scenarija, glavni doprinos lošem rezultatu daju glumice, naročito Mia Goth koju je nesnosno gledati. Na trenutke sam želela da ubedim sebe da se radi o autorskoj nameri i nekom fau efektu, ali ipak se bojim da je ona jednostavno užasna glumica koja je dodatno rediteljski usmerena da igra u nekom potpuno trash ključu. Ništa bolja nije ni Cleopatra Coleman (koja doduše ima daleko manji screen time) kao ni ostatak muškaraca koji čine bizarnu turističku družinu. Pojavljuju se i neki naši (hrvatski) glumci ali zaista samo kao statisti sa zadatkom, pa ako trepnete promaći ce vam. Glavna zvezda, Alexander Skarsgard, ovde je u vrlo sličnoj poziciji kao Florence Pugh u "Midsommer" - sav trud (da ne kažem muka i zlopaćenje!) prepušten je njemu, čiji zanatsko/umetnički nivo glume je zaista tri nivoa iznad svih kolega, pa izgleda kao da je zalutao u neki potpuno drugi svet (što se doduše poklapa sa situacijom u kojoj se nalazi njegov lik u filmu!).

Brandon Cronenberg očito ima veliki problem da iskraoči iz senke svog izuzetno slavnog oca koji je izgradio jedan autentičan i vrlo specifičan autorski stil i potpisao neka zaista kultna dela kao što su "Videodrome", "Fly", "Crash", "Dead Ringers", "Eastern Promises" i mnoga druga. Birajući vrlo sličnu stilsko/žanrovsku nišu (jednistvena kombinacija horora, drame, SF, satire i društvene kritike), Brandon je zadao sebi nezahvalan zadatak i u slučaju ovog konkretnog filma zaista nije uspeo da ga dostojno ispuni. Meni je lično žao što potencijal koji je ovaj film stvarno imao u prvom delu a to je da postane neka vrsta kultnog trash filma o kome će se puno pričati i koji će se masovno gledati (pa makar i ironično!), na kraju nije uopšte postignut i dobili smo jedno bizarno i suštinski loše delo. Uprkos negativnom utisku, moja preporuka nije da se ovaj film potpuno ignoriše, jer ima neke specifičnosti i kvalitete koje će zaintrigirati neke gledaoce. Dakle, ako ste fan Cronenberga seniora, nisu vam mrski niskobudžetni horor sadržaji, imate afinitet ka naglašeno ironičnom/satiričnom ili jednostavno hoćete da uživate u prelepoti Alexandra Skargsarda - dajte ovom ludili šansu! Koliko mi je poznato, trenutno je dostupan samo u sivoj zoni. 

Ako je neko već odgledao, jako me zanimaju utisci pa recite slobodno!