JURY DUTY

Posle filma "Izazov" snimljenog u svemiru, nastavljamo u duhu popularnih dramskih sadržaja koji pomeraju zanatske i produkcione granice. Pred nama je serija koja je kombinacija dva megapopularna televizijska žanra - igranog sitkoma i rijaliti programa. O sitkomima nema potrebe da se sad raspisujem, iznela sam već svoj stav koji je najbolji sitkom svih vremena, a zanimljivo je iza njega stoje upravo dvojica kreatora "Jury Duty" - Gene Stupnitsky i Lee Eisenberg. Kada je reč o rijalitiju, tu reč čujemo konstantno, trenutno gotovo isključivo u najnegativnijem kontekstu, odnosno referišući na domaće rijaliti programe kao što je "Zadruga", koji su postali paradigma i simbol svega najgoreg na ekranima, lišenog svake humanističke vrednosti, estetitke i etike, a u očima mnogih i jedan od (posrednih) uzročnika nasilja i drugih užasnih događaja u realnom životu naše zemlje. Zato odmah ovde naglašavam da je važno shvatiti da mnogi rijaliti formati podrazumevaju i neke kvalitetne, etičke neproblematične i zanatski odlično realizovane zabavne programe, koji ništa zajedničkog nemaju sa pomenutim domaćim treš sadržajem. 

"Jury Duty" je svojevrsni dramsko-društveni eksperiment koji prati grupu ljudi zaduženih da budu porota na jednom suđenju u predgrađu Los Anđelesa. U pitanju je građanska parinca (dakle ne krivični slučaj koji vodi država) u kojoj jedna mlada žena, vlasnica malog biznisa, traži pravdu jer joj je jedan radnik incidentom koji je izazvao na poslu, prouzrokavao "duševnu bol i upropastio život" a ne samo materijalnu štetu. O slučaju će odlučiti grupa građana pozvanih da ispune svoju porotničku dužnost, pri čemu ceo proces snima filmska ekipa, navodno za dokumentarac. Ono što je fora je da su zapravo svi učesnici profesionalni glumci, osim jedne jedine osobe - izvesnog Ronalda, prosečnog mladog belog Amerikanca koji inače radi kao tehničar za solarne panele. Ronald sve do finala serije pojma nema da je sve namešteno i da se nalazi u nekoj vrsti "Truman Show" situacije. Prisustvo kamera je naravno otkriveno, ali Ronald veruje da je to samo za pomenuti dokumentarac, ne sluteći da su sve njegove kolege porotnici, sudija, tužiteljka i tuženi, zapravo glumci sa zadatim scenarijem. Ovako napisano možda deluje neverovatno da je Ronald (inače sasvim razumna i intelignetna osoba) na sve ovo naseo, ali treba naglasiti da su nivo promišljenosti scenarija i režije kao i kvalitet glumaca i njihova nesvakidašnja sposobnost improvizacije, zaista neverovatni. Većina glumaca su nepoznati širem gledateljstvu, osim jednog - James Marsdena (koga znamo iz hitova kao što su "X-Man" ili serija "Westworld") - koji tumači samog sebe, tako da je njegovo zanimanje i poznato lice "priznato". Kad se radi o samom slučaju o kome se odlučuje, on je neverovatno apsurdan i besmislen i na trenutak sam pomislila da je to možda najslabija karika scenarija i da je bilo za očekivati da Ronaldu bude sumnjivo kakvim nebulozama se danima bave, ali onda sam se setila slučaja Gwyneth Paltrow i njene tužbe za skijašku nezgodu, koja nije ništa manje besmislena od ove, a opet je najregularnije proces vođen i medijski ispraćen, tako da je očito kontekst debilnih sudskih slučajeva postao sasvim normalan i očekivan, pa običan Amerikanac neće ni posumnjati da nešto nije u redu.

Kao i u seriji "Office", glavni komički potencijal krije su u galeriji običnih ljudi ali zapravo začudnih likova, naizgled nasumično odabranih da predstavljaju sve slojeve Amerike - kako po godištu i životnom stilu, tako i etnički i rasno. Neki od junaka su za korak pregaženiji od ostalih, ali ni njihova ekscentričnost nije toliko neočekivana kada se uzme kontekst današnje Amerike/Kalifornije, pa ni tu nije bilo prostora da mladi Ronald nešto posumnja. Vremešni sudija kome je ovo navodno poslednji slučaj pred penziju, takođe se uklapa u uvreženu sliku sudija koju imamo iz pop kulture, a isto je i sa drugim zaposlenima u sudu. Komičnost dramskih situacija zaoštrena je time da je porota izolovana od javnosti, odnosno mimo sudnice borave zajedno zatvoreni u jednom motelu, te su izuzetno upućeni jedni na druge i minimizovan je bilo kakav uticaj spoljnog sveta.

Kada se uzme u obzir zanimljiva duhovita ideja i stvarno težak zadatak koji su autori postavili pred sebe, rezultat je izuzetno uspešan, odnosno za divljenje je kako su kreativno, produkciono i tehnički rešeni svi izazovi i kako je serija ispala koherentna i bez vidljivih grešaka. Ako međutim procenjujemo umetničko-zabavni efekat same serije, moja su očekivanja pomalo izneverena. Na prvom mestu, serija nije dovoljno smešna (što je doduše razumljivo, s obzirom da bi preterano insistiranje na apsurdu i ekscentričnostima na kakve smo navikli  na primer u "The Office" ili "Parks and Recration", dovelo u pitanje rijaliti momenat, odnosno velika je šansa da bi "žrtva" brzo provalila da nešto nije u redu), ali ni dovoljno emotivna/poučna, već ostaje mlaka i nezdovoljavajuće zabavna. Likovi su namerno vođeni pravcem ekscentričnosti, tako da teško sa njima empatišemo, a sam Ronald iako se junački snašao, opet ostaje nekako nedovoljno upečatljiv kao junak i/ili žrtva za koju možemo razviti neko izrazito saosećanje. Neke epizode deluju preterano duge i dosadne, a zbog specifičnog formata mnoge dramske/komične situacije su razvučene i usiljene pa nemaju ošricu i efekat kakav se inače postiže u čisto igranim sitkomima. 

Sve u svemu, kao i u slučaju filma "Izazov", verujem da će ova serija obezbediti svoje zapaženo mesto u filmskoj i TV istoriji kao zaista inovativna, hrabra i eksperimentalna, ali da kao klasično dramsko delo neće ostaviti neki dublji trag u emocijama gledalaca niti široj pop-kulturi.

Svakako vam najtoplije preporučujem da je pogledate, mislim da je u Srbiji trenutno dostupna samo u sivoj zoni, ali zaista vredi truda da je skinete i pogledate bar nekoliko epizoda. Ko je već gledao, podelite utiske!