THE FALL OF THE HOUSE OF USHER

Evo jedne serije koja nije baš remek delo ali mislim da zavređuje pažnju. Ako vam naslov "Pad kuće Ašerovih" zvuči poznato od ranije, to je zato što vas podseća na delo Edgara Alana Poa, velikog američkog pisca i jednog od najvećih majstora horor književnog žanra. Kod ove serije najzabavniji je crossover između tri žanra/formata/trenda: autori su iskombinovali motive poznatih priča i pesama E.A. Poa sa istinitim događajima u vezi notorne porodice Sackler, vlasnika velike faramaceutske firme koje je postala poznata po zlu - epidemiji krize opioda i katastrofi koji je njihov lek protiv bolova izazvao lažnim i neodgovornim oglašavanjem. Ova tema je inače već (bar) dva puta obrađena direktnije - kroz serije "Dopesick" o kojoj sam pisala, kao i "Painkiller".  Treći bitan faktor čini uticaj trenda serija o bogatašima, na prvom mestu kultne serije "Succession" - i ovde pratimo sudbinu i nedaće bogataške porodice sa puno dece koja su uglavnom užasna i pokušavaju da se izbore kako za vlast, tako i za ljubav svog surovog i moćnog oca. Odmah da naglasim da ova serija u zanatsko/umetničkom smislu nije ni blizu "Succsession" klasi.

"The Fall of the House of Usher" ima nekoliko problema - predugo traje, mnoge epizode pate od praznig hoda i ponavljanja, većinu stvari shvatimo jako brzo a onda nam se bespotrebno "otkriva" nešto što smo odavno razumeli. Takođe horor elementi iz gore foldera nekako su usiljeni i deljuju više gadno nego strašno - verujem da bi bolje funkcionisalo da smo imali više psihološkog a manje grafičkog nasilja/gadosti. Glumci su okej, ali ne više od toga, za šta većinom nisu krivi jer su likovi napisani prilično klišeizirano. Meni je zasmetao i momenat "ticking all the PC boxes" - u jednoj porodici oca belca od 6 odrasle dece čak troje dece i (jedina) unuka su druge boje kože plus barem dvoje ili troje su pripadnici LGBT zajednice, što je malo nagažen procenat, iako ni na koji način ne smeta (mada ni ne doprinosi) samoj priči. Na par mesta se u dijalozima (tačnije monolozima) citiraju Poovi stihovi i misli, što je začudno urađeno dosta dobro i nenametljivo, i daje seriji jedan zanimljiv sloj koji će oduševiti sve ljubitelje Poovog nasleđa. Stilski, recimo da ova serija podseća na "Nip Tuck" ili u još više na neku (malo jeftiniju) verziju "American Horror Story" serijala. 

Uz sve napomunete propuste i probleme, ovo je jedna sasvim zabavna i pristojna serija, idealna za bindžovanje kad imate višak vremena i malo biste odmorili mozak. Dostupna je na Netflixu pa bacite pogled!