ANATOMIE D'UNE CHUTE - ANATOMY OF A FALL

 Evo jednog evropskog filma koji je posle pobede na Globusima verovatno među glavnim favoritima za Oskara za film na stranom jeziku (mada se u njemu uglavnom priča engleski!). U pitanju je francusko ostvarenje (ima tu naravno još evropskih zemalja u koprodukciji) rediteljke Justine Triet (ovo je prvi njen film koji sam imala prilike da pogledam), a pažnju je privukao osvajanjem Zlatne palme na prošlom kanskom festivalu. Da se nadovežem na svoj prethodni blog povodom engleskog filma "Saltburn", opet mi se čini da je ponuda među (art) filmovima toliko tanka, da svako iole pristojno ostvarenje dobija ozbiljan publicitet pa i divljenje. Za 2023. godinu u kojoj je nastao ovo je istovremeno jedan dosta zastareo ali i osvežavajući film - probaću da ukratko elaboriram ovaj paradoks. Siže, bez spojlovanja naravno - u francuskim planinama iznad Grenobla živi porodica: majka Nemica spisateljica, njen suprug Francuz takođe pisac i profesor književnosti, njihov dečak od desetak godina sa jako oštećenim vidom i jedan predivan border koli pas. Pod vrlo čudnim i nejasnim okolnostima otac padne sa kuće i pogine na mestu, a ceo film je zapravo pokušaj rekonstrukcije tragedije, pri čemu je naravno glavni potencijalni krivac supruga a jedini svedok gotovo slepi sin. Na prvi pogled ovo je milion puta ispričana priča, ako ništa drugo onda nedavno (i to dva puta na Netflixu i HBO) o čuvenom slučaju "Staircase" o kome sam već pisala. Ubistvo, samoubistvo ili možda ipak samo nesreća? Ova pitanja zapravo su više oblanda, dok fil predstavlja detaljno i povremeno mučno preispitivanje raznih momenata i faza emotivnog i porodičnog života troje inače prilično običnih Evropljana. Iako se radi o ekstremnom događaju, film je sve samo ne ekstreman ili napeto uzbudljiv. Više od dva sata rediteljka nas drži u stanju sporog temporitma i smirenosti, ali sa konstantnim podtekstom nečeg uznemirujućeg, za koje nismo baš potpuno sigurni odakle (ili od koga) potiče. Sve ovo pomenuto odlike su mnogih (evropskih) art filmova i u tom smislu deluje da je film anahron i ponavljajući, međutim način na koji je realizovan, a pre svega glumačka podela, stil glume i i dijalozi zapravo su ono što pravi razliku. Za početak, u podeli se inisistira na glumicima jako običnog izgleda i naizgled prosečne energije, što je zapravo ekstremno težak zadatak jer se lako može upasti u dosadu (plus niko nije prelep i atraktivan pa kao, što bismo ih gledali uopšte), ali na sreću skoro svi glumci, a posebno glavna junakinja Sandra Huller, su veliki majstori suptilne minimalističke glume (odmah da kažem da sam lično veliki fan tog glumačkog stila - recimo takve su Jasna Đuričić ili Isabelle Huppert). Slično je i sa dijalozima koji su apsolutno lišeni pošalica i forica, refernci, citata i ostalih začina kojima (previše!) obiluju mnogi trenutno hajpovani filmovi i serije. Upravo u toj pročišćenosti i izvesnom odmoru od trying too hard pokušaja da se bude umetnik ili šašav, mislim da i leži tajna uspeha ovog filma. Iako je tema sama po sebi mučna, osećaj posle gledanja ovog filma za mene je bio kao da mesecima pijem samo kokakolu ili neke koktele i onda mi neko ponudi čašu vode, ali savršeno čiste, sveže i ukusne, kakva se danas može piti možda samo na planinama (pun inteneded). Da nastavim sa poređenjem, kada popijete vodu to vas jako osveži i nekako to cenite, ali nije da ćete taj ukus pamtiti večno ili da će vam pomeriti svest u nekom novom pravcu - tako je i sa ovim filmom, ne verujem da će ga se iko sećati ili citirati u budućnosti, ali samo iskustvo gledanja bilo je prijatno, uprkos temi. Da li da posvetite vreme ovom filmu? Ako ne volite evropske filmove, smara vas sporost i minimalistički stil, a za glumce verujete da moraju biti ekspresivni i po mogućstvu naočiti, onda slobodno preskačite ovaj naslov. Ako ste međutim tip koji voli da posećuje festival autorskog filma i ostvarenja iz tog foldera, plus malo vam je već muka od šareno-lepo over the top histerije američke produkcije, dajte mu šansu, verovatno će vam lepo utoliti gledalačku žeđ. Koliko mi je poznato, "Anatomy of a Fall" možete naći za sad u sivoj zoni - film je inače nekih 80% na engleskom, mada dosta ključni deo koji se odvija na suđenju je na francuskom, pa će vam biti potrebni titlovi ako nemate DELF barem nivoa B2 :). 

Ako je neko već pogledao - javite kako vam se čini!