ODLUKA, Karin Tuil

 Evo jedne knjige kojoj sam se unapred obradovala i nabavila je čim je izašla. Već sam pisala o tome kako sam fan savremenih francuskih autora i koliko sam zahvalna što naši izdavači dosta ažurno objavljuju prevode popularnih i aktuelnih naslova, za sve nas kojima je i duolingo izazov, a kamoli čitanje ozbiljnog štiva na francuskom lol. Spisateljicu Karin Tuil već sam pominjala povodom filma "Les Choses Humaines" koji je ekranizacija njenog prethodnog romana. Inače oba romana u srpskom prevodu izdala je Booka. 

Tema romana "Odluka" izuzetno je aktuelna i zanimljiva - istražna sutkinja zadužena za terorizam dolazi u situaciju da donese profesionalnu odluku o (ne)puštanju na slobodu jednog mladog muslimana, potencijalnog teroriste, pri čemu se u donošenju (ali i posledicama) te odluke prepliću njen profesionalni i privatni život, da ne kažem sudbina. Tema islamističkog ekstremizma u Francuskoj, (ne)uklapanja muslimanske omladine u društvo, kao i večiti rasno/klasni tinjajući rat koji povremeno bukne u otvoreni sukob, ektremno je zanimljiva i složena - podsetićemo se da se trenutno najpoznatiji francuski romanopisac Mišel Uelbek često bavi istim pitanjima, a naravno tu su i filmovi (na primer izvanredna Gavrasova "Athena"), ali na moju veliku žalost i razočarenje, način na koji je Tuil ovu temu obradila je blago rečeno površan i problematičan. Tuil (kao književnica), a i njena junakinja sutkinja Alma, nastupaju iz pozicije privilegovane bele Francuskinje iz (više) srednje klase, što samo po sebi nije problem ukoliko postoji svest i kritički aspekt takvog naratorskog ugla. U ovom slučaju ta svest nažalost izostaje i svodi se na pamfletsko-opštemestaške konstatacija tipa: "Nije mi jasno kako mladi muslimani Francuzi ne doživljavaju Francusku kao svoju zemlju", što bi trebalo da bude tačka polazišta a ne ishodišta, odnosno trebalo je da čitava knjiga bude upravo o tome. Tuil se ipak odlučuje da se više bavi romantično-porodičnim problemima svoje sredovečne junakinje (brak koji se raspada, iskušenje nove zabranjene ljubavi, odnos prema deci versus zahtevna karijera), ali čak ni to nije istraženo i produbljeno (kako to na primer čini njena koleginica Lejla Slimani u knjigama "Uspavaj me" ili "U vrtu ljudoždera") već sve ostaje skoro pa na nivou nekog malo boljeg ljubavnog vikend-romana. Ono što meni predstavlja najveći problem ove knjige je skoro pa eksplicitno prisustvo rasističko-elitističkog svetonazora, u kome izvestan happy end (ili optimističnu budućnost) zaslužuju samo predstavnici bele hrišćanske intelektualne buržoaske francuske elite, dok su za predstavnike muslimanske (ali i jevrejske!) zajednice rezervisana šablonizovana ishodišta kao što su (doživotni) zatvor ili prelazak na ultra-religiozni način života, egoztičan ali i stran zapadnom savremenom svetu. Kad smo kod jevrejske manjine, podsetimo se da i u "Les Choses Humaines" imamo junake koji su i tamo verski zatucani, i to svojom voljom, tako što biraju da svoj uobičajeni francuski životni stil zamene religioznim, za šta na izvestan način bivaju kažnjeni. Dok je kod Jevreja to pitanje neke (po autorki očito pogrešne i ničim izazvane) lične odluke, kod muslimana je to neka vrsta zlehude sudbine, odnosno spleta nesrećnih okolnosti (porodični odnosi, siromaštvo, mentalne bolesti) koja tera mlade ljude pogrešnim putem, bez otvaranje ikakve druge mogućnosti ili naznake pozitivnog izlaza. Jednostavno, ovi ljudi nemaju sreće u životu (pa zbog toga biraju da unesrećuju i druge) i to je tako.

Mislim da je velika šteta što je spisateljica propustila odličnu šansu da istraži i preispita nekolicinu izuzetno važnih, aktuelnih i složenih tema koje potresaju ne samo francusko društvo, već i većinu zapadnih demokratija u kojima postoji problem sa etničkim/verskim manjinama, a čak bih rekla da ovakvim pristupom ona prodobljuje jaz koji postoji i zapravo pokazuje da nesvest i arogancija buržoaske zapadne elite zapravo čine ozbiljan deo postojećeg problema. Ne sumnjam da i ova knjiga ima šanse da postane film, ali iskreno se nadam da će dopasti u ruke nekome pronicljivijem i mudrijem, ko će dopuniti auorkine propuste i napraviti jedno ozbiljnije i smislenije delo. Što se ove knjige tiče, slobodno je preskočite - postoji dovoljno drugih daleko boljih radova na ovu temu (i to iz sličnog foldera savremenih uspešnih francuskih autora i autorki). Ako je neko već čitao i ima drugačiji utisak - tu sam za diskusiju!