CONCLAVE

 Evo jednog zanimljivog filma koji je aktuelan u domaćim bioskopima, pa ako zaključite posle ovog teksta da vam se gleda - znate šta vam je činiti!

Već na prvi pogled je jasno da ukoliko ste pasionirani ljubitelj serije "The Young Pope" i nedostaju vam visokoestetizovane zakulisne vatikanske zavrzlame - onda je ovo za vas must see! Opet smo Rimu, u sedištu Svete stolice i učestvujemo u jednom od najuzbudljivijih i najmisterioznijih događaja - izboru novog Pape. Film počinje smrću starog pape o kome ne saznajemo mnogo, osim da je bio u poznim godinama i generalno uvažavan od ostalih crkvenih velikodostojnika i saradnika. Kardinal Lawrence (Ralph Fiennes) ima zadatak da organizuje glasanje za novog papu, što je jedan svečan i mističan, ali istovremeno i ekstremno ispolitizovan i komplikovan proces. On lično iskreno nema ambiciju da sedne na papski presto, a glavni pretendenti su američki kardinal Bellini (Stanley Tucci) koji zastupa liberalnu opciju (znači neka katolička Kamala Harris!) i milanski kardinal Tedesco (Sergio Castellitto) koji je old school i zalaže se daleko tvrđi i tradicionlaniji pristup (dakle neka vatikanska MAGA opcija lol). Pred sam početak konklave uvaženom skupu pridružuje se neočekivano još jedan član - kardinal Kabula (da, avganistanskog!) za koga niko osim pokojnog pape nije ni znao da postoji, iz prilično očitih razloga bezbednosti zbog specifičnosti mesta na kome služi. Tok konklave pretvara su u napetu političku borbu, ali uz upliv uzbudljivog skoro pa krimi zapleta, gde Lawrence poput nekog detektiva pokušava da otkrije razne zakulisne radnje i potencijalne probleme, pa i ilegalnosti u vezi procesa. Papa na kraju bude izabran, posle dosta peripetija i jednog prilično neočekivanog i ideološki kontroverznog plot twist, koji vam naravno neću spojlovati. Osim zaista zabavne priče (btw scenario je nastao po istoimenoj knjizi Roberta Harrisa koji je i koscenarista), film krasi odlična estetika - ne baš identična onoj u "Young Pope", iako ima preklapanja zbog iste lokacije i kostima naravno. Za razliku od Sorentinove živopisne, nakićene i bogate, skoro pa neobaroneskne estetike, ovde imamo posla se nemačkim rediteljem (Edward Berger, poznat pre svega po odličnom ratnom filmu "Im Westen Nicht Neues" koji je nagrađen i Oskarom) tako da je sve daleko mračnije i svedenije (da ne kažem crnje i sivlje lol),  ali ipak dovoljno jasno dočarava impresivnu ikonografiju sedišta katoličke crkve. Ko je bio turistički ili studijski u Vatikanu zna da je to jedno zaista posebno mesto, ne samo u istorijskom i umetničkom smislu, već da stvarno ima specifičnu atmosferu koja nikoga normalnog ne može da ostavi ravnodušnim, tako da možemo samo da zamislimo kako je onima koji tu zapravo žive i rade svakodnevno. Ipak, vrlo nam je jasno da su to sve živi ljudi, koji se razboljevaju, zaljubljuju, piju, puše, ponekad su skloni raznim problematičnim ponašanjima, intrigama, laganju i petljanju, pa čak i ilegalnim aktivnostima (kao što naravno znamo kako iz pomenute serije, tako i iz drugih sadržaja i literature, a nažalost i realnih vesti) i to je aspekt koji ovaj film prilično vešto i zanimljivo prikazuje.  

Što bi rekla legendica Carrie Bradshaw, I can't help but wonder da li je baš slučajno što je ovaj film izašao u izbornoj godini? Iako naravno ovde nemamo tako direktnu poveznicu (kao recimo što je slučaj sa "The Apprentice" o kom sam pisala u prošlom blogu), mislim da je zaista očigledno da je ovaj film (možda ipak i donekle nenamerni) integralni deo liberalno-demokratskog diskursa, s tim da vam ostavljam da tek otkrijete koja opcija pobeđuje u ovim fiktivnim verskim, ali globalno izuzetno bitnim izborima. Iako su razlozi za ubacivanje ovakve agende nekome možda malo problematični, mislim da je način na koji je to umetnički i zanatski izvedeno vrlo dobar, bez preteranih banalnosti ili opštih mesta, te da poruka filma možda može da pruži jedan zanimljiv novi ugao na moguće pomirenje nekih stavova liberalne levice i verujućih hrišćana. U tom smislu, ako ovo čitate a vernik ste i gledali ste film - baš me zanima vaš utisak! Da se na kratko vratim na zanatski deo - glumci su zaista vrlo dobri, a posebno sam se obradovala povratku predivne Isabelle Rosselini na ekrane, doduše u maloj ali ubedljivoj ulozi. Kamera je odlična, a pohvalila bih i veštu obradu zvuka. Ukratko, ovo je više nego korektno realizovan kamerni film sa zanimljivom (iako delimično kontroverznom!) idejom i/ili porukom. Ne vidim ni jedan razlog da vam se ovaj film ne svidi - za decu nije, ne zato što ima bilo čega problematičnog već zato što će im sigurno biti dosadan, ali svi odrasli - slobodno pogledajte, mislim da će vam biti zanimljivo!

Ko je gledao, utisci?