PROROKOVA PESMA, Pol Linč

 

Odmah mali disklejmer - stavila sam naslov i fotografiju domaćeg izdanja iako sam čitala knjigu u originalu. Nije mi to bila namera, već nisam uspela da odem do knjižare a jako mi se čitala, pa sam nabavila originalnu verziju za Kindle. Iako jezik nije zahtevan, ipak preproručujem da uzmete ovu našu, prilično sam sigurna da je prevod dobar kao i kod svih Booka izdanja.

Pol Linč (Paul Lynch) je irski književnik, GenX-er, a zanimljivo (meni) je i to što je neko vreme radio kao novinar i filmski kritičar. Ovo mu nije prva knjiga ali jeste verovatno najpoznatija jer je za nju  2023. primio jedno od najprestižnijih književnih priznanja, Bookerovu nagradu. 

Ne pamtim da je neka knjiga u poslednjih XY godina ostavila ovakav utisak na mene. Ne kažem da je najbolja, najoriginalnija, najposebnija - verovatno nije - ali u kontekstu vremena i mesta (a posebno naše zemlje) na kome živimo, ova knjiga ima neverovatno snažan efekat za koji nisam sigurna da li sam želela da osetim - u tom smislu ću biti i oprezna prilikom preporuke da li je čitati.

U pitanju je distopijski roman koji se dešava u bliskoj budućnosti (ili tačnije - u nekoj paralelnoj sadašnjosti). Od recentnih dela, rekla bih da najviše paralela ima sa knjigama "Pokoravanje" Mišela Uelbeka, donekle i sa Nilsenovim "Evropskim prolećem" o kome sam pisala, kao i sa filmom "Civil War" ili knjigom/serijom "Handmaid's Tale".

Siže ukratko: U Irskoj na vlast dolazi desničarska stranka koja postepeno ali sigurno uvodi zemlju u stanje paranoje, ditaktaure i progona, a ta situacija kroz roman progresivno eskalira i pogoršava se. Priču nosi junakinja Eilish, majka četvoro dece (od bebe do starijeg tinejdžera), visokoobrazovana naučnica zaposlena u uspešnoj internacionalnoj biotech kompaniji. Njen suprug Larry je bivši nastavnik a sada aktivista u prosvetnom sindikatu i tu počinje problem za njihovu porodicu. Pod izgovorom državne brige za stabilnost i bezbednost Irske, Larry je uhapšen posle jednog mirnog protesta prosvetara i de facto mu se gubi svaki trag. Iako u početku deluje da je to greška ili preterana reakcija vlasti koja će ubrzo biti ispravljena, situacija iz dana u dana postaje sve gora i napetija, a Eilish ostaje sama sa decom (i ostarelim dementnim ocem), prinuđena da se bori za opstanak svoje porodice. Svakom stranicom knjige stvari se konstantno pogoršavaju, ali Lynch to radi na jedan (vrlo namerno) postepen način - baš kao što se dešava i u životu (evo recimo nama u Srbiji!), po onoj poznatoj analogiji sa "kuvanjem žaba". Promene se dešavaju potepeno (mada realno brzo - vratiću se kasnije na ovo), ljudi im se nekako prilagođavaju, sve do momenta kad se suočavaju sa doslovnim fizičkim uništenjem.

Kratko ću se osvrnuti na neke detalje koji su u delu čitalačke i kritičarske javnosti prepoznati kao problematični - Linč nigde ne elaborira kako i zašto je fiktivna desničarska stranka došla na vlast, niti nudi bilo kakav (stvarni ili fiktivni) lokalni, regionalni ili globalni geopolitički kontekst. Dalje, promena sistema od jedne vrlo normalne i mirne demokratske EU zemlje do fašisoidne tiranije, događa se fazno, ali ekstemno brzo, za manje od godinu dana. Takođe niko od junaka (uklučujući i heroinu Eilish na kojoj je apsolutni fokus sve vreme), zapravo ne objašnjava niti problematizuje političke stavove (svoje, protivničke, režimske, opozicione...) i čitav taj aspekat je (namerno) zanemaren, dok se sva pažnja usmerava ka  svakodnevnom životu/preživljavanju jedne obične prosečne građanke i njene najuže familije. Dalje, jasno je da Irska ovde nije izabrana i problematizovana kao konkretna zemlja, već služi kao paradigma podrazumevane zapadne civilizovane (i idealizovane!) demokratije u dvadesetprvom veku.

Meni se čini da ovu nisu propusti već vrlo jasna autorska namera, a dokaz za to bi bio sam kraj knjige (naravno neću spojlovati), koji donosi jedan (čak možda i malo suviše eksplicitan) ideološko-etički obrt, direktno usmeren ka zapadnom (pre svega EU ili SAD) čitaocu.

Na dva mesta u knjizi pojavljuje se jedna misao koja me je izuzetno pogodila - parafraziram: "istorija je tiha beleška o ljudima koji nisu znali kad je vreme da odu". Druga ključna misao, po kojoj je knjiga i dobila naslov, je da "proroci pevaju o kraju sveta... ali zapravo kraj sveta iznova i iznova dolazi na jednom mestu ali na drugom ne - kraj sveta je uvek lokalni događaj". Iako bi se o prvoj misli moglo diskutovati (to čini u sebi i na glas i sama Eilish), druga je nepobitna istina, posebno jasna i posebno dokazana ljudima na ovim našim prostorima, u vrlo recentnoj istorij, da ne kažem nažalost i vrlo prisutnoj sadašnjosti.

Da li da čitate ovu knjigu? Apsolutno DA, ali opet uz disklejmer! Ukoliko ste prezasićeni, preplašeni, preuznemireni vestima i događajima oko nas, pa želite da čitate nešto toplo, umirujuće, lagano i zabavno - onda ovu knjigu ne uzimajte u ruke!

PS

Poslednjih pedesetak stranica knjige su izuzetno uzbudljivi. To je dovelo do toga da čitanje završim dosta posle ponoći. Pred spavanje sam kratko bacila oko na tviter i tu našla upravo objavljen tvit jedne drage osobe i velikog borca protiv ovoga šta nam se dešava:

ko može neka beži bez osvrtanja

decu spasavajte kako znate i umete

a mi koji ostajemo kao manjina manjine u ovom zverinjaku moramo uložiti milion puta više napora u zaštitu ovo malo mentalnog zdravlja koje nam je preostalo i medjusobno se pomagati i hrabriti ne znam šta drugo🥺

Ipak, uprkos svemu, nećemo da bežimo!

SFSN!