CIVIL WAR

 Ovaj film sam nestrpljivo iščekivala od gledanja prvog trejlera. Stigao je konačno u naše bioskope i to pod zanimljivim naslovom - "Građanski rat: Svakom carstvu dođe kraj". Ne znam da li ste se vi već susreli sa ovakvim slobodnim interpretiranjem naslova od strane prevodioca/distributera, ali zabavno bi bilo istražiti zašto su se odlučili da sasvim jasan i lako prevodiv zvanični naslov filma dodatno nakite ovim ličnim i ideološki obojenim tumačenjem.

"Civil War" je film koji sadrži izuzetnu količinu mojih omiljenih filmskih sastojaka:  tema (za koju mi je zaista neverovatno da do sad nije obrađena - vratiću se još na ovo), zatim glumci  - ne znam da li više obožavam Kirsten Dunst i muža joj Jesse Plemonsa, predivnog Brazilca Wagnera Mouru ("Narcos", "Tropa De Elite", "Shining Girls") ili redneck legendu Jeffersona Whitea (iz serije "Yellowstone"), stil režije (autor Alex Garland se ovde čini se prilično  inspirisao Sofiom Coppolom a malo i Michaelom Mannom!)  ili rad sa muzikom/zvukom.  Dodatno, sve ovo uklopljeno je na jedan nevrovatno kul način. Ovde ipak mali disclimer: Alex Garland je GenXer (nešto stariji od mene) pa ta percipirana kulnost (koja definitivno vuče neke korene iz zlatne ere MTV spotova  i advertajzinga) možda jeste generacijska i neće se tako dojmiti mlađim gledaocima. Pomenuti stil daje filmu jedan poseban kvalitet ali iskreno mislim da kod nekih gledalaca može izazvati problem u smislu da ta estetizacija/stilizacija može delovati udaljavajuće od suštine i emocije. Da se vratim na temu - bez spoilera naravno - ovde se radi o građanskom ratu koji se dešava u SAD u današnje vreme, ali u paralelnoj realnosti (jer ovde nije u pitanju budućnost pošto nema ni jednog jedinog futurističkog elementa). Za razliku od sličnih distopijsko/apokaliptičnih filmova, sada uzrok haosa nisu vanzemaljci, zombiji, niti bilo kakva nuklearna, prirodna ili paranormalna nepogoda ili strana sila, već su obični Amerikanci zaratili međusobno i to u nekoliko tabora. U samom filmu se ne precizira ko se tačno bori protiv koga (znamo samo otprilike za neke od država i njihove alijanse) i što je još zanimljivije, nikada se ne kaže zašto je izbio rat. Po kritikama vidim da nekim gledaocima ovo smeta i realno možda jeste diskutabilno da li bi bilo bolje da je ova tema bar donekle istražena, ili da se ovakako eksplicitno poručuje gledaocima da su zaratili jer je situacija u Americi takva kakva bukvalno i realno jeste upravo sada, te da neki dodatni povod/razlog nije ni potreban, već samo mala iskra koja će izazvati haos. Neke od scena razaranja i nasilja nažalost izuzetno podsećaju na prizore iz ratova u Jugoslaviji pa će domaćim gledaocima na trenutke biti verovatno teže jer zaista it hits too close to home. Koncept naracije je u road movie formatu gde grupica (ne)očekivanih partnera - fotografa i novinara - pokušava da stigne iz Njujorka u Vašington. Ovde se nameće zapletska i atmosferska paralela sa "The Last Of Us" (minus zombiji gljivari) - čak i kroz likove sredovečnog Latino junaka (ovde Moura, u TLOU Pedro Pascal) i jako mlade bele devojke (ovde Cailee Spaeny, tamo Bela Ramsey) kao i kroz prizmu različitih sredina/gradova čiji stanovnici se (ne)prilagođavaju apokalipsi koja se dešava. Moram da naglasim da u emotivnom smislu TLOU predstavlja za klasu bolji rad, jer ovde konekcija sa junacima ne uspeva da se dovoljno ostvari - ima ih više i svi su samo skicirani. Tu dolazim do teze da je ovo trebalo da bude serija - materijala svakako ima dovoljno za barem 8 ili 10 epizoda, u kojima bi se onda razradili likovi i odnosi, a možda čak i adresirali detaljinije i pronicljivije neki društvenopolitički detalji koji bi obogatili priču a ovde su samo natuknuti. Namera Garlanda je bila jasna - da napravi jedan efektan isečak iz paralelne realnosti (ili flashforwarda u jako blisku budućnost) a ne da se upušta u neke Tolstojevske sage, ali meni lično je žao što je takvo izobilje genijalnih sastojaka iskorišćeno samo delimično, a mogli smo da imamo jednu pravu pravcatu umetničku gozbu! Već sam pomenula da mi je čudno da već do sada niko nije obradio temu (opet naglašavam - čist američki građanski rat u sadašnjosti, bez ikakvih spoljnih napada ili faktora), pa mi je i u tom smislu žao što ova prilika nije iskorišćena 100%, već ostaje neka zadrška  i kao da nešto fali. Glumački, ovde show krade Jesse Plemons iako ima samo kratku epizodnu ulogu. Dunst i Spaeny su prilično okej kao primer generacijskog kontrasta - sredovečna već malo smorena reporterka i mlada naložena koja to tek želi da postane, dok je lik Wagnera Moura nažalost ovde ostao na nivou opštemestaške skice novinara avanturiste, bez prilike da se emotivno produbi ili objasni, niti da ovaj genijalni glumac pokaže šta sve ume. Pojava "Yellowstone" alumnija Whitea, obradovala me je kao fana te serije, ali ni njegov lik niti lik (omiljene Garlandove glumice) Sonoye Mizuno ne služe ničemu osim da se eto pojavi još neki novinar kolega. Još jedan Garlandov favorit (a podsećam i TLOU gostujuća zvezda!) Nick Offerman ima (pre)malu ulogu predsednika i zaista sam želela da ga vidim više. Sada primećujem da dosta pišem o manama koje ovaj film ima, a zapravo propuštam da kažem najvažnije - da je celokupni utisak izvanredan. Možda baš zato inisitriram na ovim detaljima koji su mogli da od ovog zaista odličnog filma naprave doslovno remek delo. Mogao si bre Garlande još malo da dotegneš i imali bismo antologijski film!

Svakako ja bih ovaj film (makar na silu) puštala svim Amerikancima po tri puta, bukvalno da se uvedu obavezne projekcije po svim školama, univerzitetima, ustanovama i firmama, da vide ljude šta ih izvesno čeka ako se kolektivno ne uzmu u pamet. Gledaocima iz drugih krajeva sveta ovaj film će ili izazvati veliku nelagodu (da ne kažem tugu), ukoliko su fanovi Amerike (moj slučaj!), ili ako nisu, uživaće i zlurado se radovati što svakom carstvu dođe kraj!