BLINK TWICE

 U bioskopima je rediteljsko-scenaristički debi glumice lepotice (i nepo bebe hehe) Zoe Kravitz, ćerke muzičara Lenny Kravitza i zvezde legendarnog sitkoma "Cosby Show", Lise Bonet. Zoe se već uveliko dokazala kao prilično solidna glumica i tražen foto model za mnoge fensi brendove. Kako se snašla u novom poslu, čitajte dalje :)

 Odmah da kažem, otišla sam u bioskop na poziv drugarice, ništa nisam znala unapred, čak nisam bila svesna ni činjenice da su Zoe i glavna muška zvezda filma Channing Tatum životni partneri (dakle dobio je ulogu preko veze LOL). Počeću prvo od pozitivnih stvari - film je vrlo zabavan i prijatan za gledanje i to ne samo zato što je pun lepih ljudi i snimljen u magičnom ambijentu raskošnog imanja na privatnom karipskom ostrvu, već i zato što je celokupna estetitka pažljivo izabrana tako da se vešto kombinuje atraktivnost, moderni vizuelni stil i svrsishodnost. Pošto je ovo tip filma u kome stvari nisu onakve kakvima se čine, izazov je bio tempirati trenutke u kojima gledaoci (i junaci) počinju da kapiraju da nešto nije u redu i to je urađeno dosta vešto sa scenarističke i rediteljske strane. Glumački, ovde imamo kombinaciju (uglavnom starijih ili sredovečnih) zvezda i relativno novih lica, pri čemu je meni najveći problem glavna glumica Naomi Ackie (Frida), koja iako ima simpatičan izgled i energiju, glumački ne uspeva da iznese sve nijanse svog lika i ostaje nekako bleda. U sporednim ulogama briljiraju Christian Slater i posebno Gina Davis (koja me je neodoljivo podsetila na Mirjanu Bobić ili njenu sestru profesorku Zoricu Tomić!), a zabavno je što je u castu i Haley Joel Osment, poznat po legendarnoj ulozi "I see dead people" dečaka u filmu "The Sixth Sense". Ova poveznica sa opusom M. Night Shyamalana svakako nije slučajna, jer je upravo on najizrazitiji predstavnik ovakvog tipa filmova sa obrtom. U ovakvom specifičnom formatu neophodna je velika preciznost kako bi se izbalansirao momenat iznenađenja i (naknadne) uverljivosti, što je (kao i kod Shyamalana u različitim filmovima) urađeno dobro ali ne i savršeno, pa ostaju neke rupe o kojima razmišljate kad se film završi. Sledeće poređenje koje se nameće je naravno film "Don't Worry Darling", kako formatski/tematski, tako i zbog činjenice da i iza njega stoji mlada i atraktivna glumica koja se dokazuje u turbulentnim rediteljskim vodama. Naravno nameću se paralele i sa filmovima kao što su "Midsommar", "Menu", "The Men", "Stepford Wives" ili serija "Black Mirror". Ako smo na terenu eat the rich talasa, "Knives Out - Glass Onion" ili "Murders at the End of the World" takođe predstavljaju zanimljiv materijal za poređenje. E sad, ono što je možda najveća ambicija ovog filma, a po mom mišljenju najslabija strana, je feministička agenda koju Kravitz promoviše. Ovde ću se osvrnuti na možda neočekivanu paralelu sa filmom "Barbie", gde se desio sličan problem, a to je da su glavne ideje komunicirane eksplicitnim (i pomalo banalnim) replikama umesto da se organski utkaju u film. Tako i ovde imamo momente da se doslovno izgovara rečenica: "Žene ne treba da se takmiče već jedna drugoj da budu podrška" što se naravno iščitava iz samog flma i nema potrebe za ovakvim bukvalnostima. Još jedan veliki plus ovog filma je zanimljiv i neočekivan happy end sa velikom dozom poetske pravde :).

 Da zaključimo, ovo je dobar film (pogotovo za debitatnsko delo!), ali daleko od odličnog. Neće vam biti dosadno, naprotiv, ali nećete ga ni pamtiti godinama niti će promeniti neke vaše poglede na svet. Treba dati Zoe Kravitz još vremena i prostora, verujem da može i bolje i radujem se tome unapred! 

Ko je već gledao, kakvo je vaše mišljenje?