HIS THREE DAUGHTERS

 Evo jednog malog arty filma koji predstavlja lepo osveženje u trenutnom talasu autorske megalomanije. Scenarista i reditelj je Azazel Jacobcs, priznajem da slabo poznajem njegov rad (jedino što mi je poznato je nekoliko epizoda serije "Mozart in the Jungle"), a glavnu atrakciju ovog filma predstavljaju tri poznata glumačka imena - Carrie Coon ("Leftovers", "Gilded Age"), Elisabeth Olsen ("Wind River" i naravno nebrojeni Marvel filmovi i serije) i Natasha Lyonne ("Russian Doll", "Orange is the New Black", "Poker Face"). Sve tri glumice su zaista izvanredne u ovom filmu i to ne na neki agresivni dajte-mi-oskara-vidite-kako-sam-izražajna, već na jedan prirodan, da ne kažem organski način. Siže filma je jednostavan - tri sestre (dve su rođene, treća je usvojena iz drugog braka) okupljaju se na samrti svog oca obolelog od terminalnog kancera. Najmlađa (Lyonne) živela je sa njim i do tada, dok su dve starije sestre (Olsen i Coon) odavno odseljene i imaju svoje porodice. Par finalnih dana u starom roditeljskom stanu pruža im priliku za razna preispitivanja, dobra i loša kopanja po prošlosti ali i po sopstvenim dušama. Kao što sam rekla, kvalitet glumačkog izraza je ovde presudan a sve tri junakinje su uspele da vrlo brzo i jako precizno izgrade svoje likove. Jedino što mi je palo na pame kao potencijalni izazov koji je reditelj možda mogao da stavi pred sebe i glumice je ideja da možda zameni likove Lyonne i Olsen, jer sada obe u odrđenoj meri glume nešto što smo već videli i šta očekujemo - Olsen je isforisirana posvećena mamika (nameće se naravano paralela sa "WandaVision"), dok je Lyonne šašava večito uduvana otpadnica (paralela sa realno svim njenim likovima do sada!). Zameniti ove dve glumice bi možda bio jako zanimljiv eksperiment, a verujem da su obe dovoljno sposobne da tako nešto iznesu. Najstarija sestra koju igra Coon je možda najvise relateable lik, čak me podsetila na naše žene sa ovih prostora - uvek organizovana, uvek kuva, uvek glavna ali ujedno i uvek nervozna i preomorena od (samo)nametnute lidersko-odgovorne uloge. Produkcijski ultra-skroman (sve se odvija u jednom skromnom stanu uz par kadrova ispred zgrade), vizuelno precizan i rediteljski odlično izveden, ovo je savršen primer malog i skromnog filma-eseja koji se ne opterećuje bombastičnom ambicijom i pretenzioznim idejama, već pošteno i emotivno pripoveda jednu malu ali vrlo bitnu ljudsku priču sa kojom svi možemo da se povežemo.

Preporučujem ovaj film svakome sem onih koji su baš mladi, kao i onih koje zanimaju samo bombastični efektni i wow sadržaji. Film je dostupan na Netflixu, bacite pogled i javite kako vam se svideo!