THE LAST HOUSE

 

Mislim da je ovaj film bio namenjen za bioskope, sećam se trailera, ali je na kraju ipak završio (samo) na Netflixu (barem kod nas mi se čini da nikad nije osvanuo na velikom platnu). Trailera se dobro sećam jer je delovalo misteriozno plus se u glavnoj ulozi pojavljuje Wagner Moura, predivan glumac (Tropa de Elite, Narcos, The Civil War,  Secret Agent, Shining Girls) koga bih gledala doslovno u bilo čemu. Njegovu suprugu u filmu igra prelepa Greta Lee koju znamo iz Past Lives i The House of Dynamite. Njih dvoje, plus mladi glumci (u dva uzrasta) koji igraju njihovu decu, uz par minijaturnih epizodista, zapravo su jedini protagonisti ovog ostvarenja, koji predstavlja izuzetan primer kako ne treba pristupati filmu. Sad kad sam vam odmah spojlovala svoj loš utisak o filmu, možete ili da zabatalite dalje čitanje ako ste u gužvi, ili da nastavite i saznate u čemu je problem sa "Poslednjom kućom".

Film spada u žanr SF katastofe, dakle imamo jedan vrlo poznat, uglavnom uspešan i omiljen formalni okvir koji obično daje puno prostora kako za efektne uzbudljive scene, tako i za interesantno diseciranje ljudskih karaktera u ekstremnim uslovima i okolnostima. Premisa ovog filma je da se dogodi "nešto", vezano za kišu, što doslovno fizički sprečava ljude da izađu iz kuće. Zarobljenost u kući se ubrzo ispostavlja i kao spas, jer napolju vreba opet "nešto".  Neću da spojlujem šta je to "nešto" iako su sami autori zapravo odmah tresnuli jedan ozibiljan spojler na sam početak filma, a to je citat poznatog SF autora i futuriste Artura Klarka: "Ne znam zašto našu planetu zovemo Zemlja kad je očigledno da je okean". Dakle, desi se "nešto" i familija (Moura i Lee kao roditelji sa dvoje dece, plus jedan ostareli simpatični pas) ostaje zaključana u sopstvenom domu i to na duže vreme. Njihovo snalaženje i preživljavanje je fokus filma, uz veliki akcenat na njihovom zajedništvu, porodičnoj povezanosti i vezanosti za kuću/dom, a sve naravno u vrlo (stereo)tipičnom all-american duhu. Ovde bih samo napomenula da iako Moura zaista izvrsno govori engleski za jednog Brazilca, ovde je castovan kao tipičan/običan Amerikanac bez ikakvog makar minimalnog osvrta ili refernce da je imigrant, što je dosta bezveze jer njegov akcenat se naravno čuje i dalje. Ono što je suština problema ovog filma je da deluje kao da je neko promptovao AI sa svim mogućim poželjnim ili obeveznim elemntima i dao mu da napiše "neki atraktivan scenario". Rezultat je nekoherenatan i izuzetno neautentičan film, bez suštinskog fokusa, koji zaista deluje kao neki generički pokušaj da se označe sve "kućice" - što na kraju daje bled, nezanimljiv i opštemestaški rezultat. Jedino što donekle vadi film su pomenuti glumci koji se zaista trude da izgrade svoje uopštene likove, plus jedan segment priče - prvi dani/nedelje zatvorenosti u kuću, koji zaista evociraju neprijatna iskustva korone, kada su ljudi širom sveta morali da se dovijaju kako da učine zanimljivim ili bar podnošljivim svoj ograničeni i zarobljeni život. Elementi horora su nedovoljni a sve scene tog tipa samo bleda replika već hiljadu putu viđenih sličnih kadrova,  razvoj likova je skoro pa nikakav, kraj je još jedno potpuno opšte mesto, kao i neka sekundarna poruka koja se može tumačiti kao svojevrsni ekološki apel da smo mi ipak samo deo ove planete, skoro pa "gosti" koji se prema njoj ponašaju tako kako se ponašaju, pa majka priroda odlučuje da nas otera. Nažalost ovaj film je protraćeno vreme, novac i talenat gluamca i drugih saradnika, pa osim ako vam je baš ekstremno dosadno ili ste mega fan Wagnera ili Grete - moja najiskrenija preporuka da ga preskočite.

Ako je neko gledao a ima drugi utisak - javite se, baš me zanima!