THE DOG STARS

 

Evo još jednog ostvarenja koje smo drugarica i ja pohitale da pogledamo "for the plot". U ovom slučaju plot čine: jedan izuzetan pas, naočiti Jacob Elordi i prelepotica Margaret Qualley. Naravno šlag na torti je to što je reditelj vremešna legenda Ridley Scott.

Već iz trejlera je bilo prilično jasno da je ovo još jedna iteracija post-apokalaptičnih sadržaja koji su poslednjih godina preplavili bioskope i strimere, kao da nam nije dosta aktuelne (pred)apokalipse u kojoj kolektivno živimo, nego daj još i sa ekrana da se dodatno istraumiramo. Ovaj konkretan film izuzetno podseća u mnogim elementima na najrecentiji primer post-apokaliptičnog hita, a to je serija "The Last of Us". Mini spojler alert - u "Dog Stars" nema zombija niti bilo kakvih drugih opasnih bića, već su jedini problem i pretnja - ljudi. 

Scenario je zasnovan na istoimenoj knjizi američkog novinara i pisca Petera Hellera iz 2012, što je zanimljivo s obzirom da iz današnje perspektive većina gledalaca na pomen smrtonosnog virusa koji je gotovo uništio čovečanstvo, verovatno prvo pomisli na Covid. Dakle, nalazimo se u bliskoj budućnosti, bolest je pobila većinu ljudi širom sveta (doduše to ne znamo, jer je film apsolutno SAD-centričan), a preživeli se trude da opstanu u teškim uslovima i konstantnom strahu od polu-podivljalih bandi koje lutaju i seju strah i destrukciju. Mladi mehaničar i pilot amater Hig (Elordi) i njegov predivni malinoa pas Jasper, zajedno sa džanrgizavim trigger-happy bivšim vojnikom Bangleyem (Josh Brolin) prilično uspešno preživljavaju, uz ogromne mere predostrožnosti i praktično konstantno "stražarenje". Sticajem oklonosti, Hig na jednom od svojih letova malom ali nekim čudom preživelom cesnom sleće u sred nedođije negde u Koloradu i tamo upoznaje još jedan par preživelih - prelepu Cemu (Qualley) i njenog nepoverljivog tatu (Guy Pearce). Ovde moram da se osvrnem da činjenicu da film u tom trenutku pravi izraziti crossover ka vestern žanru (mada je nekih nazanka bilo i ranije), naravno u jednom novom i uneobičenom post-apokaliptičnom kontekstu. Povratak Amerike samoj sebi, tačnije svojoj istoriji vrednih farmera pionira i njihovoj surovoj borbi za opstanak sve je češći motiv (setimo se na primer Taylora Sheridana ali i drugih autora) koji u ovom filmu predstavlja najupečatljiviji ideološki element. Kad smo kod ideologije, zanimljivo je da su dve grupacije pretećih hordi (jedine koje detaljno vidimo, mada pretpostavljamo da ih ima mnogo više) stilizovane u dva pravca - jednu čine mladi istetovirani momci koji deluju kao neki mutanti navijača Rada, dok su drugi doslovna replika Indijanaca, naravno onakvih kako su ih prikazivali kabojski klasici u vremenima pre woke kulture. Ovo drugo me je pomalo iznenadilo jer zaista daje utisak povratka na podelu između dobrih i poštenih belih ljudi i onih "obojenih", koji na konjima i sa lukovima i strelama predstavljaju smrtonosnu pošast. Ipak, neki woke element se može naći u prikazivanju grupe Menonita (sekta slična Mormonima) među kojima je posebno istaknut jedan član azijskog porekla, a koga glumi simpatični Benedict Wong koga dobro znamo iz Marvel produkcije. 

Iako film u velikoj meri ponavlja trope iz mnogih sličnih ostvarenja, Ridley Scott ga usmerava u jednom novom pravcu koji začudo donosi neočekivanu dozu optimizma i naznake feelgood osećaja. Ovo nije remek delo koje će se pamtiti, niti kontroverzno i ambiciozno ostvarenje koje će otvoriti mnogo pitanja, ali jeste jedan vrlo solidan i kvalitetan bioskopski film koji vredi pogledati. Daje se u bioskopima, mislim da iMax zaista nije neophodan, ali veliko platno jeste jer fotografija i izbor lokacija u predivnoj prirodi zaista zaslužuju da se gledaju u dobrim uslovima. 

Ako je neko već gledao, podelite utiske!