THE SUBSTANCE

 Prva stvar koju je važno reći u vezi filma "The Substance" je da ćete se posle gledanja osećati neverovatno loše. Zaista ne mogu ni u teoriji da zamislim mentalno zdravu osobu koja bi izašla sa projekcije sa bilo kakvim pozitivnim osećanjem. Ne mislim samo na feelgood momenat, jer ga naravno ne očekujem svaki put (čak možda i više volim filmove i serije koji nisu tog tipa), već na jedan sveukupni fizičko-mentalno-emotivno-umetnički doživljaj. Ako vas je ovo odmah odbilo od bilo kakvog razmišljanja da li da pogledate ovaj film, slobodno preskočite ovaj blog, ali ako vas ipak zanima malo detaljniji prikaz ili ste ga već gledali pa biste da uporedite utiske, izvolite dalje :)

 Autorka je Coralie Fargeat koja je nagrađena za scenario ovog filma na poslednjem Kanskom festivalu. Ova GenX Francuskinja meni je do sad poznata samo kao rediteljka jedne od epizode serije "The Sandman", ostale njene radove nisam imala prilike da vidim. Sigurno već znate o čemu je film, ali ukratko: holivudska glumačka i fitnes zvezda Elisabeth Sparkle (Dami Moore) doživljava da je rukovodilac studija Harvey (Dennis Quaid) otpušta jer smatra da je prematora i da je neophodno naći novu, mlađu i atraktivniju zvezdu. Pošto je očito da je za Elisabeth ovaj posao smisao i zapravo jedina stvar u životu, odlučuje da isproba misterioznu ilegalnu inovativnu medicinsku metodu kako bi se podmladila i postala savršenija verzija sebe. Taj njeni mlađi i lepši alter ego predstavlja Sue (Margaret Qualley) koja ubrzo postaje superstar. Naravno, ima tu nekoliko ALI, odnosno problema koji vrlo brzo počniju da se ispoljavaju, postepeno eskalirajući do potpune kataklizme. Odmah je jasno da je jedna od najgenijalnih autorskih odluka bila da se angažuje Demi Moore, žena koja u svojim šezdesetim godinama izgleda neverovatno mladoliko i atraktivno, ali je i poznata po mnogobrojim (manje ili više uspelim) estetskim zahvatima kojima se podvrgavala poslednje dve decenije svoje karijere. U prvim kadrovima u kojima zatičemo Elisabeth tokom snimanja fitnes emisije, Demi izgleda toliko zgodna i fit da je drugarica sa kojom sam gledala film posumnjala da je korišćen neki CGI (možda i jeste, ali ne verujem!). Ideja da žena koja već izgleda nesvakidašnje dobro za svoj uzrast biva prinuđena na sumanate ekstremne postupke jer ni to nije dovoljno dobro, odlična je kao prvi korak u postavci ove feminističke body horror satire. Muški likovi, pre svega pomenuti Harvey (Quaid) koji je od prvog kadra eksponiran na najljigaviji i najodvratniji mogući način, a kasnije još par njih (dečko koga zavodi Sue, medicinski tehničar, finansijeri studija), uglavnom su u službi karikiranog i apsurdizovanog zla i/ili gluposti. Kod žena, zapravo imamo samo dve junakinje, tačnije jednu - a to je Elisabeth i njen alter ego Sue. Casting Sue takođe je savršen jer je Qualley zaista nestvarno lepa i atraktivna žena, što znamo još od njenih prvih uloga ("Leftovers", "Once Upon a Time in Hollywood", reklame za Kenzo parfem, kasnije Netflix serija "Maid" itd), uz to naravno i vrlo talentovana glumica, tako da uspeva u jako kratkom roku da izdiferencira Sue od Elisabeth, ne samo fizički već i karakterno. Pošto je u pitanju ženska autorka, način na koji se Sue prikazuje je očito namerna satira, ali da je muškarac reditelj bio u pitanju verovatno bi se moglo govoriti i o izvesnoj zloupotrebi i skoro pa pornofilskoj objektivizaciji ženskog tela. Kad se radi o formi, autorka se odlučila za ogroman broj citata/referenci na poznata filmska  i književna ostvarenja, od "Dorian Gray" ili "Doctor Jackyl and Mr Hyde", zatim Kubricka preko Cronenberga (i starijeg i mlađeg!), Lyncha pa do "Black Mirror" serije ali i filma "Barbie". Čini se da svaki poznavalac i/ili ljubitelj filma može da se zabavi uz svojevrsni imaginarni kviz - pronađi referencu i pogodi odakle je! Sada dolazimo do momenta body horora odnosno činjenice da ovaj film u neverovatnoj količini obiluje ne strašnim već odvratnim prizorima. Od zabadanja igle u kičmu pa do hiper-groteskne mutacije i disfiguracije (koja doduše pred kraj prestaje da plaši/užasava i počinje da izaziva smeh), ogroman screentime odlazi na raznorazne fizičke gadosti od kojih će se svakom normalnom gledaocu prevrtati želudac. Možda se sad pitate šta je onda uopšte dobro u ovom filmu, otkuda nagrade i hajp? Ideja i poruka filma, kao i izvesna doza autorske hrabrosti (ili bezobrazluka LOL) čine ovaj film posebnim, zanimljivim i vrednim pažnje. Sama umetnička realizacija je upitna, u najmanju ruku kontroverzna, ali jeste prilično originalna (uprkos svim pomenutim pozajmljivanjima od drugih autora) tako da ovo svakako nije prosečan niti običan film, već delo koje ćete ili mrzeti - ili će vam se baš dopasti, a svakako će vas malo isprovocirati. 

Da li da ga gledate? Ako već niste digli ruke posle uvoda, nemate problem sa grafičkim nasiljem i gadostima a zanimaju vas (wannabe) ekstremniji sadržaji - na pravom ste mestu! 

Zaboravih još jednu bitnu paralelu sa prošlogodišnjim kanskim pobednikom "Triangle of Sadness" - oba filma su doživela višeminutne ovacije od strane publike koju u ogromnom procentu čine doslovno osobe (iz sveta) koje ovi radovi navodno surovo ismevaju i oštro kritikuju. Meni je ovaj utisak veća satira i horor nego sadržaj oba pomenuta filma!

"Substance" se daje u domaćim bioskopima, a ko je već gledao - javite se!