BEEF S02

 

Prva sezona serije "Beef" bila je jedan od slučajeva gde sam sa negativnim predubeđenjem, skoro pa na silu počela da gledam, a ispostavilo se da je serija dobra, vrlo zabavna i super za bindžovanje. That said, moram da priznam da se osim glavne premise i par detalja jako slabo sećam (na primer potpuno sam zaboravila šta se desi na kraju LOL!), ali u ovom slučaju to nije ni bitno jer druga sezona nema nikakve veze sa prvom. U prvoj sezoni, drama nastaje povodom jedne banalne i nebitne svađe, odnosno road rage situacije u saobraćaju između dvoje dobrostojećih  Amerikanaca azijskog porekla, dok su u drugoj poptpuno novi likovi i zaplet, a glavni sukob se odvija između četvoro kolega zaposlenih na različitim nivoima u jednom prestižnom kalifornijskom kantri-klubu. Svakako jedan od najvećih faktora atraktivnosti druge sezone je all star glumačka postava - stariji (i bogatiji) par - direktora kantri kluba Josha i enterijeristkinju Lindsey glume Oscar Isaac i Carrey Mulligan, dok su mlađi par - fitnes instruktor Austin (naočiti Charles Melton, poznat po seriji "Riverdale" i filmu "May December") i konobarica-potrčko Ashley (Cailee Spaeny, zvezda u velikom usponu koju znamo po ulogama u "Priscilla" ili "Civil War"). Sukob među njima nastaje kada se mlađi par, hijerarhijski i finansijski daleko ispod, slučajno zatekne na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, što se ispostavi kao prilika za ucenu, odnosno njihovo napredovanje u zajedničkoj kompaniji. Situacija relativno brzo eskalira, u priču se upliće još mnogo likova i sve se pretvara u ogroman tragikomični haos. Iako je cela postavka u teoriji zabavna i puna potencijala, rezultat je zapravo vrlo problematičan. Okruženje (preskupi eskluzivni kantri-klub) u kome svedočimo bizarnoj dinamici odnosa između (nove) vlasnice - vremešne prebogate Koreanke, različitih zaposlenih, kao i razmaženih posetilaca, neodoljivo podseća na "White Lotus" u svakom smislu. Podtekst "Eat the Rich" agende jasno je prisutan, što očito postaje izvesni zaštitni znak svih korejskih sadržaja (kreator serije je Koreanac Lee Sung Jin). Tema apsurda ekstremnih klasnih razlika je naravno uvek aktuelna i dobrodošla, ali kao i u nekim drugim slučajevima o kojima sam ranije pisala, u ovoj seriji se tretira na nedosledan i neozbiljan način, čak i više nego što je to slučaj u pomenutom "White Lotus". Iako su bogataši prikazani kao prilično užasne i nesvesne osobe, ni ovi siromašni kao ni srednja klasa nisu ništa bolji, čak naprotiv! Ekstremna mizantropija, iako ublažena scenarističkim humorom i odličnom glumom, veliki je problem ove serije. Iako se radi o američkoj seriji, u priličnoj meri se oseća korejski pristup, ne samo zbog autora već i zbog mnogobrojnih korejskih likova, a čak se i finale serije dešava u Seulu. Uz solidnu dozu autoironije (posebno u referenci na kult mladosti i lepote kroz estetsku medicinu i kozmetiku, u čemu je Koreja svetski lider), korejskii deo autorsko/glumačke ekipe unosi i specifičan stil humora i glume, čime se dobija jedan haotični krosover pristup. Serija je žanrovski dramedy, a kao što znamo taj pristup može dati izvanredne rezultate ali krije i mnoge zamke, a ovaj put mi se čini da su autori upali u previše njih. Kao i u istoimenom azijsko-američkom filmu, ovde ima svega, svuda, (previše) i u isto vreme. Iako su mnoge teme i motivi u ovom filmu više nego zanimljive i validne (pored navedenih klasnih razlika, tu su i pitanja bračnih/partnerskih odnosa kroz vreme, izneverenih očekivanja, napora oko održavanja lažne slike društvenog statusa, specifičnosti života etničkih manjina ali i konkretne aktuelnosti kakva je kolaps američkog zdravstva o čemu smo nedavno pričali povodom serije "The Pitt"), svega je previše a ujedno je većina prilično površno obrađena, tako da na kraju ostaje utisak totalnog haosa i besmisla, bez prave poruke ili emocije. Ono što stvar čini gorom je pretencioznost, jer iskustvo kvalitetnih serija nas uči da ako autori pristupe na taj način, rezultat mora biti ekstremno umetnički i profesionalno izbrušen (za šta je najbolji primer "Succession"), inače postoji opasnost od velikog promašaja.

Sezona 2 ima osam epizoda, dostupna je na Netflixu i vrlo je pogodna za bindžovanje, tako da predlažem da joj date šansu - pa kako vam legne. Neću da kažem da je ova serija koju treba da preskočite, ali na mene je ostavila loš utisak - ne samo u smislu nalaženja mana, već sam se osećala loše tokom i posle gledanja, a stvarno mislim da nam u današnje vreme nisu potrebni sadržaji takvog tipa. Nisam se smejala, nisam saosaćala ni sa kim (jer svi likovi su zli, glupi, a često i jedno i drugo), a intelekutalno zadovoljstvo ili katarza su, bar za mene, potpuno izostali. 

Ako je neko već gledao, stvarno me jako zanimaju utisci!

PS u seriji ima par zabavnih cameo pojavljivanja poznatih ličnosti iz oblasti muzike i sporta, a i predeli su naravno prelepi (Montecito u Kaliforniji - to je ono gde žive princ Harry i Megan kao i svi drugi megabogataši).