FRESH

 Evo jednog starog filma (što bi rekla moja GenZ ćerka) iz 2022. godine. Saznala sam za njega tokom zanimljive prepiske u komentarima na film "The Substance" o kome sam nedavno pisala. Sad kad sam pomenula kontekst, naslućujete da će biti neke žanrovske povezanosti, ali trudiću se da minimizujem spojlere. "Fresh" počinje kao tipična milenijalska drama, u kojoj upoznajemo Noe (Daisy Edgar Jones, poznata najviše po ulozi u seriji "Normal People"), mladu ženu koja živi sama u velikom gradu i muči se da nađe partnera. Muškarci koje upoznaje na dating aplikacijama ispostavljaju se kao prilični kreteni, pa skoro da hoće da digne ruke od ljubavi. Sve se menja kada u lokalnoj samoposluzi slučajno upoznaje naočitog i simpatičnog Stevea (Sebastian Stan, naš rumunski brat, zvezda Marvel filmova a očekujemo da ga uskoro gledamo kao mladog Trumpa u filmu "Apprentice"). Već na prvom sastanku njih dvoje super kliknu, a Steve deluje čak i true good to be true tip lika. Ova optimistična ljubavna priča međutim ubrzo doživljava ozbiljan plot twist, pa se žanr menja i junakinja upada u vrlo nezavidnu situaciju, da se blago izrazim. Ono što je interesantno kod ovog filma je da i u tom novom žanrovskom okruženju na trenutke imamo svojevrsni povratak na staro i vrlo bizaran odnos između likova, što jeste zabavno ali na trenutke i prilično neuverljivo, odnosno u likovima (pogotovo njenom!) neutemeljeno ponašanje. Priča naravno ima i vrlo očigledam metaforički sloj, koji nažalost opet biva na par mesta naglašavan previše banalnim i bukvalnim replikama, iako je i bez njih sasvim jasno šta su autorke (rediteljka Mimi Cave i scenaristkinja Lauryn Kahn) htele da kažu. Kao i u filmu "Blink Twice" i ovde imamo rečenice tipa "Žene kao ti su problem" - aludirajući na odsustvo ženske solidarnosti u borbi protiv patrijarhalnog terora. Druga paralela sa pomenutim filmom Zoe Kravitz (ne zaboravimo da je ovaj 2 godine stariji!) je i motiv da u patrijarhalnom svetu kome živimo, idealni muškarci često zapravo predstavljaju najveće monstrume, a da je jedini put izbavljenja ženska solidarnost i zajednička borba. Estetika filma je zanimljiva, ali u strogim granicama realnog, a nema ni paranormalnih ili futurističkih elemenata u samom zapletu. Nameće mi se paralela sa još jednim popularnim radom iz sličnog perioda, mega popularnom korejskom serijom "Squid Game" u kojoj se takođe pojavljuju ekstremno bogati i moćni ljudi iz senke iz svih krajeva sveta, čiji bolesni prohtevi zapravo inspirišu i finansiraju zločinačka ponašanja a čije su žrtve obični ljudi (u ovom slučaju - žene). 

"Fresh" u rezultatu predstavlja solidno uspešnu kombinaciju zabavnog žanrovskog sadržaja i angažovane agende, s tim da je u ovom prvom možda trebalo malo bolje razraditi situacije i akciono/hororične momente, jer čini se da su autorke ipak naginjale više ka intelektualizovanoj arty stilizaciji nego trudu da se pošteno i dosledno isprate žanrovska pravila i očekivanja. Nije ovo remek delo, ali je sasvim ok film i svakako ga treba posmatrati i ocenjivati u širem kontekstu kako aktuelnog Eat the Rich disukrsa, tako i u oblasti modernih angažovanih art horora (čiji najizrazitiji predstavnik je svakako Jordan Peel o kome sam pisala ranije), ali naravno i u svetlu sve zastupljenije popularno-feminističke agende (gde spadaju i "Dont Worry Darling" ili "Midsommar"). Da li da ga gledate? Mislim da da, osim ako baš mrzite bilo šta iole uznemirujuće, mada napominnjem da su ovde apsolutno minimizovani grafički prikazi nasilja i film nije ni gadan ni strašan. Dostupan je na Disney+ platformi,  a ako ste ga već gledali - pošto je star lol, kako vam se svideo?