THE PENGUIN

 "The Penguin" je za mene jedan od kandidata za seriju godine. Tako da koga mrzi da čita dalje, može odmah na HBO/Max gde se nalaze sve epizode! U pitanju je limitirana serija, nema novih sezona (barem za sad), a nadam se da ih neće ni biti, jer ovako je smisleno i vešto zaokružena priča koju ne bi trebalo na silu razvlačiti dalje. Svakako, kome se gleda još Pingvinovih dogodovština, tu su mnogobrojni filmovi, a naravno posebno "The Batman" iz 2022, čiji je ova serija direktan spinoff. 

 Postoje dva glavna sastojka koja čine ovu seriju izuzetnom - prvi je Colin Farrell u naslovnoj ulozi, koji je ostvario jedan doslovni podvig, a to je da sakriven ispod ekstremne protetičke maske preko lica i tela, glumeći samo očima, kretanjem i (drastično izmenjenim) glasom, emotivno i ubedljivo dočara komplikovani i kontroverzni lik Oza Cobba. Iako sam bila besna kad su najavili da će u pomenutom filmu prelepi Colin biti maskiran do neprepoznatljivosti spodobe Pingvina, ovaj irski glumac me zaista demantovao i zasijao uprkos svim izazovima ovakvih uloga. Zaista očekujem Emmy nominaciju a ako je pravde i nagradu! Sledeći bitan faktor je činjenica da ova serija izuzetno podseća (ne u smislu kopije ili krađe, već inspiracije u najpozitivnijem smislu) na jednu od najboljih serija svih vremena - "Sopranos". Od pojavnosti glavnog junaka, preko miljea italijanske mafije, složenih i patoloških porodičnih odnosa, teme mentalnog zdravlja, pa sve do vešto nijansirane konstantne borbe između nade gledaoca da će junak ipak ispasti dobar i realnosti da neće, duh "Sopranosa" se oseća i ovde, svakako na jedan izmenjen i žanru prilagođen način, Kao i u pomenutom "Batmanu" od pre dve godine, i ovde je Gotham skoro 99% Njujork, stripovske začudnosti su minimalizovane, sve je realno, čak i više nego što bismo želeli. Ogroman jaz između zaboravljene sirotinje i potpuno otuđene i od realnosti odvojene političko-bogataške elite jasna je (mada naravno stilizovana) aluzija na današnje stanje u Americi. 

Uz noir estetiku sa samo blagim izletima u satiru (daleko manje nego u nekim "Batman" verzijama iz prošlosti), ova priča bi realno funkiconisala i van DC univerzuma, što je čini dubljom i širom i čini mi se prijemčivijom i za širu publiku. Dalji razlozi zašto ova serija ima fantastične ocene kako publike tako i kritičara su vešto izvedena art direkcija, narativni tok prepun obrta i iznenađenja, kao i solidna glumčka postava kod ostalih likova. Posebno me obradovala pojava Cristin Milioti koju sam zavolela kao ludu republikansku mamiku iz satiričnih pseudo-dokumentaraca "Death to 2020." i "Death to 2021". Tu je i "House of Cards" veteran Michael Kelly, kao i zanimljivi Theo Rossi (pominjala sam ga povodom filma "Emily the Criminal"). 

Jedina potencijalna mana ove serije i razlog što nekim ljudima nije legla je taj da se naslanja na talas distopičnih i pesimitičnih sadržaja u kojima su svi junaci negativni (da ne kažam zli), kakve su recimo i "Industry"ili "Succession", pa čak i "GoT"/"HoD". U svim ovim kultnim serijama nema happy enda i teško je emotivno se vezati za pozitivne junake jer ih ili nema uopšte ili znamo da neće dugo opstati. U tom smislu, ne bih preporučila gledanje onima kojima je više dosta negativnog, depresivnog i toksičnog sadržaja u realnom životu pa tragaju za nečim pozitivnijim i lakšim na ekranu. Svi ostali, ako već niste, hitno na HBO, odlično ćete se provesti!

Ko je već gledao, yay or nay?